Државном церемонијом, парастосом, полагањем венаца и одавањем поште погинулима на Кадињачи, Одбор Владе за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, Град Ужице и ужички Народни музеј обележили су 81. годишњицу битке на Кадињачи.
“Ужице памти 29.новембар 1941.године и са дужним поштовањем одаје пошту борцима Радничког батаљона Ужичког партизанског одреда који су, на данашњи дан, пре 81 годину, на брду Кадињача, положили своје животе бранећи одступницу Врховном штабу НОПОЈ-а, партизанским одредима и партизанској болници”, истакла је обраћајући се присутнима градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић.
“Хероји Кадињаче, металци, пекари, ткачи, обућари, дали су своје животе да би се неки други животи наставили. Суочили су се са највећим искушењем и нису побегли. Остали су на Кадињачи и храбро, до краја се борили против непријатеља. Храброст је врлина на основу које људи у опасности чине племенита и велика дела, говорио је Аристотел. Борци Радничког батаљона су ову мисао потврдили на делу. То заслужује највеће поштовање и сећање. Не само Ужичана, већ сваког човека који уме да цени вредност живота и људску жртву. Због свега тога, најмање што можемо је да им својим присуством на Кадињачи, сваког 29.новембра, одамо пошту и покажемо да памтимо”, поручила је градоначелница.
У име СУБНОР-а Србије државној церемонији присуствовао је члан председништва СУБНОР-а Србије, генерал Љубиша Диковић.
“Битка на Кадињачи има посебно значење, као једна од славних и трагичних са колективним подвигом њених бранилаца у антифашистичкој борби нашег народа. Идеолошки безбојна, јер једина њена боја јесте слобода. Јунаци Кадињаче ваше дело је бесмртно, хвала вам за пример који нам дадосте и показасте како се брани родна груда. Драги Ужичани бранимо слободу у слободи, поносимо се Ужичком републиком. Изговарајмо те две речи уздигнуте главе и са сјајем у очима, а сваком ко се дрзне да макар и вербално омаловажи историју покажимо Кадињачу”.
Пошту херојима Кадиљаче одао је у име Владе Републике Србије министар за рад, запошљавање борачка и социјална питања Никола Селаковић. У свом обраћању говорио је о значају ове и свих осталих борби које су се током Другог светског рата водиле против, како је истакао, највећег зла тадашњег времена фашизма и нацизма .
“Има данас оних који сматрају да је овај ужички српски Термопил у тактичком смислу представљао велику грешку и да су стотине људи бесмислено жртвовале своје животе због низа погрешних штабских процена, али нека о томе судове и одлуке доносе они који се баве војном науком. Чак и када будемо имали сву ту фактографију и све чињенице ништа неће моћи да ревидира легенду о ужичком Радничком батаљону, која је толико дубоко уткана у нашу националну свест да је стварнија од сваке историјске истине”.
“Ако занемаримо идеолошку и поетску надградњу самог догађаја учињену током и деценијама након другог светског рата и то у служби тада владајуће идеологије, шта нама остаје од Кадињаче? Па остаје нам све. И без Тита у имену нашег славног Ужица и без црвене петокраке остаје нам чињеница да су ужички радници заједно са шумадијским, посавским и златиборским сељацима стали на овом месту пред вишеструко бројнијег снажнијег и мало је рећи немилосрдног непријатеља, да би заштитили свој град, своја села, рањене и нејач. И докле год је Срба и српске државе бићемо овде непоколебани било каквим идеолошким дилемама, јер овде њих нема. Бићемо овде да бисмо одали почаст херојима и њиховој моралној величини, јер нико од нас не би био могућ нити би наш народ данас постојао да није посејао своје светле гробове по брдима и планинама од Кајмакчалана, преко Паштрика до Зелене Горе, Козаре и Динаре. Да смо се крили под јорган планином можда би нас данас било више, али нас као колектива вероватно не би било, или бисмо просто били неки други и суштински другачији народ”, рекао је између осталог, министар Селаковић.
Начелник генералшатаба Војске Србије, генерал Милан Мојсиловић предводио је делегацију Министарства одбране, а венце и цвеће положили су и делегације општина из Златиборског округа, бројних удружења грађана који негују традицију ослободилачких ратова, као и потомци хероја Кадињаче.
У уметничком делу програма је поред глумаца Народног позоришта Ужице учествовао и хор “Браћа Барух” из Београда под диригентском палицом Стефана Зекића.
