“Требало је пре тридесет година имати визију и одшкринути врата једне амбициозно замишљене манифестације са задатком да окупи најбоље представе са простора државе која је нестајала. Требало је трајати свих ових година, изградити и сачувати углед фестивала који је, упркос бројним изазовима, постао препознатљива манифестација на мапи културних дешавања у региону. Ужички фестивал је успео и остварио циљ објединивши културни простор у коме не постоје препреке за разумевање и размену највећих достигнућа у сфери позоришне уметности”, истакла је отварајући 30. јубиларни Југословенски позоришни фестивал “Без превода”, градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић.
Према њеним речима -Позориште – слободно и храбро да прозове, подстакне и пробуди човека је увек у функцији мира и помирења и борбе против предрасуда и погрешних мишљења.
“Оно нам помаже да разликујемо добро и зло и да откријемо шта нам је чинити да се боље разумемо. Позориште је оно идеално место за сусрет са истином, јер је оно као живот- све је у њему. Гледамо се у очи са истином која куца на врата наших срца најјаче у театру, у коме проживљавамо највеће људске трагедије и радости. У овом храму културе схватамо да једино стварно богатство је богатство душе- сва остала добра су подложна губицима.
Ентузијазам и посвећеност нису нам до сада мањкали. Верујем да ће и у будућности, без обзира на околности, то бити пресудно да позоришни фестивал у Ужицу опстане и остане место на коме се ствара свет наде и сарадње отвореног срца”, нагласила је градонаечелница, након чијег обраћања је изведена прва фестивалска представа “Изузeти” у извoђeњу Нaрoднoг пoзoриштa Сомбор.
Традиционално, пре отварања фестивала у хoлу Народног пoзoриштa, oтвoрeнa je излoжбa фoтoгрaфиja Рaдoвaнa Бaje Вуjoвићa, кoja прeдстaвљa рестроспективу претходних 30 година колико фестивал траје. Према речима aрхитeкте Дaниjeлa Димкoвић, која је отворила изложбу, идеја је била да се прикаже аутор тј. глумац на сцни као такав.
“Све оно што је потребно једном фотографу да би направио фотографију у овим условима је јако тешко извести, без блица, без осветљења и без могућности да актере заустави на тренутак, да би направио праву фотографију. Зато је потребно бити прави уметник па успети ухватити тренутак који је јако битан и представити све године и оно што се дешава на сцени, како би нам омогућио да следеће године видимо и препознамо тренутке којима смо и сами присуствовали, а нисмо успели да видимо одређене детаље. Ове фоторафије не представљају само пуку естетику, већ представљају и једно сећање и меморију заустављену у тренутку, која нам помаже да сагледамо много комлексније ствари”, нагласила је Димковић.
Вечерас ће бити одиграна друга фестивалска представа “Љубавнице” у извођењу Камерног театра 55 Сарајево.
