Na obali reke sačekala sam i ovo proleće. Svi nemiri mojih četrnaest plove nizvodno, poskakuju i sapliću se o bele oblutke. Nosi ih reka Đetinja i zauvek useca u kamena brda na nekadašnjoj trasi “Ćirine” uske pruge.
Moja Đetinja je reka koja ima istoriju, dušu i srce, oaza ljubavi i života. Na plaži ispod Starog mosta užički boemi i danas pevaju pesme o Užicu, o reci Đetinji, o nekim bezumnim ljubavima i čudnim vremenima. Volim ovu reku, volim njenu istoriju, stare priče i moje današnje šetnje.
Na trećem kilometru od centra grada počinje živopisna klisura ove lepotice. Dok se smenjuju brzaci, bukovi i virovi, dok skakuću pastrmke, a mladice i lipljani svetlucaju sa prvim zracima sunca, ja slušam tajnu, večnu i veliku, zabeleženu u centralnom delu Klisure, gde je Đetinja izgradila svoj atraktivni kanjon. Šapnula mi Đetinja svoju veličanstvenu tajnu iz Klisure, tiho i bez svedoka. Rekla mi je da leptir živi samo jedan dan, jedan veliki i sadržajan dan koji je sazdan samo od čiste ljubavi. Kako je samo izuzetan, važan i bajkovit! Sve ono što mi živimo godinama, gradimo, rušimo i razgrađujemo, leptir uradi tiho i za tren. Sve lekcije iz fizike i matematike, sve istorijski važne datume i bitke, leptir je savladao za samo jedan dan. Prve ljubavi, teška razočarenja i velike izdaje, on preživi i zaboravi za tren. Zavidim i divim se. Volela bih da osetim taj leptirov dah, njegovu brzinu i taj čudesni tren u kome je zavoleo, preboleo i nastavio danje. Veličanstveno!
Šapnula mi je Đetinja da ona čuva mnogobrojne kolonije nejlepših leptirova iz cele Srbije. Mazi ih i pazi i ljubavlju i srećom ispunjava njihov veliki dan.
Raznežila sam se. Želim da zagrlim sve leptiriće zajedno sa mojom Đetinjom, njenom klisurom i divnim kaeonom. Želim da sačuvamo ovu bogatu oazu odsvih štetnih i opasnih materija koje moramo čuvati daleko od nje. Đetinja je naše ogledalo, zar ne?
