Nakon tragedija koje su se dogodile u našoj zemlji, a sa namerom da se uz podršku stručnih lica prevaziđe nastala tišina i čuje glas mladih, njihovih roditelja i prosvetnih radnika u organizaciji Grada Užica i Školske uprave Užice održana je tribina pod nazivom “Mladost za budućnost”.
Izrazivši nadu da je ovakva vrsta razgovora, tek početak daljih akitivnosti i korak ka ostvarivanju još bolje komunikacije bez ograničenja i barijera, gradonačelnica Užica, dr Jelena Raković Radivojević, istakla je da je tribina organizovana sa željom da se kroz otvoren razgovor dođe do najboljih rešenja za budućnost.
“Ideja nam je da se kroz otvoren razgovor dece, roditelja, prosvetnih radnika i stručnih lica iz prosvete i zdravstva stvori dobra i čvrsta mreža otvorene komunikacije i razgovora na svim nivoima i na sve teme koje se tiču mladih u njihovom razvojnom periodu. Ne postoje nelagodne i neprijatne teme, postoje samo neadekvatni načini komunikacije i manja otvorenost u iznošenju problema, zapažanja ili zaključaka. Zato je ovo prilika da se udružimo, podržimo jedni druge i spremno se suočimo sa svim izazovima”.
Profesorka srpskog jezika Svetlana Majkić podsetila je na činjenicu da su upravo mladi naša budućnost i da iz tog razloga treba prestati sa ignorisanjem ili pridikovanjem.
“Možemo li biti od pomoći, kako da uhvatimo priključak? Možda tako što ćemo postaviti temelj, biti sigurna baza, čvrsto sidro, čuvari vrednosti. Tako što ćemo ih naučiti kako da izbegnu zlo, i da ga prepoznaju. Mladost ne čeka dok mi žalimo za nekim prošlim vremenima jer se u sadašnjosti ne snalazimo. Ona nema vremena za naše projekcije i naše strahove. To je naša odgovornost. Ona mora da ispoštuje snagu koja je pokreće. Mi možemo da ponudimo ljubav i iskustvo koje kao zajednica imamo, mudrost o greškama koje ne treba ponavljati, i svest o životu kao najvećoj vrednosti”.
O važnosti komunikacije u samoj porodici kao jednog od ključnih faktora u prepoznavanju problema govorila je dr Maja Lazić psihijatar.
“Doba u kome naši mladi odrastaju jeste vrlo izazovno, zahtevno i nepredvidivo, ali, kada se vrate iz škole, umesto da ih pitamo o ocenama ili kontrolnim zadacima, prvo ih možemo pitati sa kime su se danas družili, kako im je bilo u školi, kako se osećaju, da li su razgovarali sa svojim drugovima o nečemu zanimljivom. Treba, kroz tu vrstu otvorene i relaksirane komuniacije, prevazići neprijatnosti i barijere. Znamo da to nije lako, ni nama odraslima, ni deci, pogotovu u okolnostima koje su nas zadesile, ali je i to prilika da se zbližimo i unapredimo naše odnose”.
Učenica OŠ “Stari grad” Nađa Tanović poruku je uputila citirajući reči Ive Andrića.
“Mali ljudi, koje mi zovemo “deca”, imaju svoje velike bolove i duge patnje, koje posle, kao odrasli i mudri ljudi, zaboravljaju. Tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koji ćemo događaje podneti, zavisi u dobroj meri od nas samih, dakle, na to treba trošiti snagu i obraćati pažnju. Mladost je srećno doba u kome čovek počinje verovati u sebe, a još nije prestao verovati drugima. I zato, ne dajte da prestanemo da verujemo u vas.”
Bila je ovo prilika da i ostali učesnici tribine, učenici, predstavnici Saveta roditelja, nastavnici i stručni saradnici iznesu niz predloga, koji će doprineti pre svega boljoj međusobnoj komunikaciji. U skladu sa iznetim predlozima u narednom periodu biće organizovan niz sastanaka i otvorenih razgovora u osnovnim i srednjim školama na području grada.
