U zemljama u tranziciji se žensko preduzetništvo tretira mahom kao socijalna kategorija. To se u velikoj meri može objasniti činjenicom da se u ovim zemljama preduzetništvom pretežno bave one kategorije stanovništva koje nisu imale drugi izbor na tržištu rada te su postajali takozvani preduzetnici nužde, među kojima su žene u većini.
Iako je najadekvatnija definicija ženskog preduzetništva prema većini autora ona koja obuhvata preduzetnice koje su istovremeno vlasnice više od 50% preduzeća (bez obzira na način na koji su stekle vlasništvo) i koje upravljaju svojom firmom ipak se kao najrasprostranjenija prihvata ona po kojoj je kriterijum vlasništva znatno ublažen pa se odnosi na preduzetnice koje su vlasnice minimum 1% kapitala firme i koje upravljaju preduzećem. Po tom kriterijumu, u Srbiji se udeo preduzetnica ne razlikuje bitnije od proseka za zemlje EU, ali ono što predstavlja poseban izazov za ženska preduzeća u Srbiji je njihova održivost.
Kad je reč o Srbiji, istraživanja pokazuju da samozaposlenost kao vid ženskog preduzetništva, nastaje najčešće iz nužde i zbog obezbeđivanje puke egzistencije, zbog čega i ima karakteristike socijalne kategorije. S druge strane, mnoga mala i srednja preduzeća, koja danas zapošljavaju na desetine radnika, počela su samozapošljavanjem njihovog vlasnika. Ona su najčešće u samom startu registrovana kao profitna, sa isključivim ekonomskim ciljem iako su neretko njihovi vlasnici(ce) i osnivači(ce) bili motivisani nuždom. Ovi preduzetnici(e) su, međutim, evoluirali od preduzetnica „nužde“ do preduzetnica „šanse“ i preveli svoja preduzeća iz socijalne u razvojnu kategoriju.
Ako se govori o motivaciji za preduzetništvo, žene u Srbiji se odlučuju za osnivanje sopstvenog preduzeća uglavnom tek onda kad ostanu bez posla, kada ih proglase u preduzeću u kome su bile zaposlene za tehnološki višak ili ako dobiju otkaz zbog restruktuiranja.
Žene u Srbiji su uglavnom preduzetnici nužde, jer ih je veća dugoročna nezaposlenost pogurala da uđu u preduzetništvo, kao poslednju šansu da nađu posao. Čak 66% preduzetnica pripada ovoj kategoriji dok je 34% u kategoriji preduzetnika šansi ili onih kojima bavljenje preduzetništvom predstavlja prvi izbor, izazov i priliku. Čak 99 % preduzetnica poseduje mikro firme. Šansu da budu uspešne u privatnom biznisu imaju pretežno mlađe žene sa prethodnim radnim iskustvom koje koristi kao prednost u sferi u kojoj se oprobava kao preduzetnica. Žene dominiraju u sektoru trgovine i klasičnih usluga (pretežno lične usluge). Zapaža se porast učešća preduzetnica (posebno visokog obrazovanja i mlađeg uzrasta) u ekonomiji znanja (konsalting, edukacije).
U Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost se navodi da u formalnom okviru u Republici Srbiji žene i muškarci imaju jednaka prava. Ipak, velik broj analiza sprovedenih od strane državnih organa, kao i civilnog sektora, te socioloških i drugih studija ukazuju da je ukupan društveno-ekonomski položaj žena znatno lošiji od položaja muškaraca. Ove razlike se očituju u svim sferama života.
Program ekonomskog osnaživanja žena se realizuje kroz:
-Edukacije koje obuhvataju različite forme predavanja i razmene znanja o preduzetništvu i drugim formama
-Finansijsku podršku koja se sastoji u beskamatnim zajmovima prilagođenim preduzetnicama u cilju razvoja proizvodnje i usluga;
-Javno zagovaranje, jer je ekonomsko osnaživanje žena značajno za društvo u celini.
Projekat “Lokalni mehanizmi za razvoj ženskog preduzetništva” je u gradu Užicu imao pored svih aktivnosti i zadatak da poveže žene preduzetnice i one koje razmišljaju da svoju poslovnu ideju realizuju pokretanjem sopstvenog biznisa. Međusobno upoznavanje ovih žena je realizovano tokom realizacije četiri radionice koje su održane krajem novembra i početkom decembra meseca.
Promocija ženskog preduzetništva je nastavljena tokom aktivnosti Javne debate i izložbe o ženskom preduzetništvu 12. decembra 2022.godine u Gradskom kulturnom centru. Na javnu debatu su došli predstavnici Gradskog veća i pozvane preduzetnice.
Tokom ovih aktivnosti upoznali smo veliki broj žena koje se formalno i nerformalno bave pružanjem usluga i distribucijom robe široke potrošnje. Građani ni ne slute kakva je to riznica poslova, usluga i roba koje žene u Užicu rade kako bi ostvarile svoju i porodičnu ekonosku nezavisnost. Žene koje su bile učesnice aktivnosti rade u IT sektoru, izrađuju nakit, slike na svili, ukrasne i odevne predmete, bave se turističkim uslugama ili imaju svoje ozbiljne firme koje se bave proizvodnjom mlečnih proizvoda, grejača, proizvodnjom piva… Pojedine učesnice svoje proizvode distibuiraju i preko interneta, pa su svoje tržište razvile van granica Republike Srbije.
Sve učesnice su se složile da je pristup podsticajnim sredstvima otežan, ali nije nemoguć. Žene koje su za razvoj svoje biznis ideje dobile podsticajna sredstva ističu da u početnoj fazi treba potražiti podršku stručnioh osoba (Regionalna razvojna agencija Zlatibor) koji će nesebično pružiti stručnu podršku. Takođe ženama su predstavljeni donatorski fondovi koju podstiču razvoj ženskog preduzetništva sa malim grantovima.
Posebnu pažnju su posvetile segmentu udruživanja i zajedničkom nastupu na tržištu. Istaknuto je da nema dovoljno udruženja žena na teritoriji grada i da postojeća udruženja preduzetnika nisu aktivna ali i da nema ženskih sekcija u tim udruženjima. Žene preduzetnice su potpuno svesne da je udruživanje veoma važno za razvoj njihovih firmi.
Svoja iskustva sa učesnicama na javnoj debati podelila je Jelena Vujić koja je u 2022. godini bila jedna od sto uspešnih preduzetnica.
I na kraju treba istaći da žene hrabro razvijaju i materijalizuju svoje poslovne ideje a da bi bile uspešnije potreban im je kontinuirana podrška. Podršku ženama preduzetnicama će grad Užice i u budućnosti pružati kroz različite programe i projekte.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti, faza II”, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi u ovom tekstu/publikaciji pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija.
