VANJA REBIĆ I IRENA JEVTOVIĆ
“Trebalo bi da bude nešto lepo”
Sećanje nema oblik niti pojavu, ali se može materijalizovati kroz umetničke medijume. Ono može biti materijalizovano kroz nečiji portret, prikaz nekog događaja, boju ili mirise omiljenog jela, predmet ili biće iz našeg detinjstva. Portret, ili na francuskom jeziku portrait, u prevodu slika nečijeg lika vuče korene iz latinske reči portrahere, što znači razotkriti ili izneti na videlo. Zapravo, osim čistog fizičkog izgleda, portret određene osobe u likovnoj umetnosti trebalo bi da istakne ili nas uvede u psihološke osobenosti same ličnosti. Kada prvi put pogledamo radove koji se nalaze pred nama vidimo žanr- scene, ljude i predmete iz profanog, takozvanog, svakodnevnog života. Ono što je zaista pred nama jeste kolaž, naizgled, dva homogena senzibiliteta, ali samo naizgled.
Na žanrovskim kompozicijama Vanje Rebić uočljivi su predmeti i ličnosti stavljeni u službu naracije i kao takvi oni sećanju daju pojavni, materijalni oblik. Crtež u svojoj osnovi ima sigurnu, prefinjenu i preciznu liniju, modelovan je suptilno, ali intenzivnim koloritom koji oblikuje Vanji svojstvenu likovnost. Kadar je zaleđen, nalik na zaustavljen video snimak, a ličnosti kao da su „uhvaćene“ u nekoj radnji ili situaciji koja ih okupira i na momente nesvesne da su predmet opservacije umetnice. Međutim, akteri drugih situacija kao da su prekinuti u radnji koju obavljaju i stupaju u neposrednu komunikaciju sa onim koji ih posmatra. Svaki segment kompozicije pažljivo je proračunat i stoji na svom mestu i tu autorka ne ostavlja prostora slučajnostima i greškama.
Irena na svojim radovima neguje grub, možemo slobodno reći, vajarski crtež, kao da su ove studije predlošci na osnovu kojih će kasnije nastati skulpture u kamenu. Eksperimentiše i oprobava se u različitim crtačkim tehnikama i medijumima. Na njenim crtežima preovladava samostalni portret, modelovan snažno i u masama. Tamo gde je prisutno više od jedne figure ne postavlja jasnu granicu gde se crtež završava, čime sa kompozicijom povezuje i samog gledaoca. Portretisane ličnosti poseduju sopstveni karakter, koji je vešto modelovan. Upravo je to, uz gestualnost i slobodnu liniju na papiru, ono što nam svedoči o crtačkom umeću autorke. Paleta koju koristi je promenjiva u zavisnosti od onog koji je portretisan, a i od onog koji portretiše. Na prvi pogled nespretno umetnut tekst ili natpis koji se pojavljuje na samim crtežima ima narativni, ali i asocijativni smisao. Može asocirati na neki događaj, misao, reklamu, itd i zbog toga njegova primarna svrha jeste sećanje.
Radovi obe autorke nemaju kritički karakter i zato se sa njihovim rečima možemo složiti:“ Praksa je vođena željom da se autobiografski priča o unutrašnjem svetu, sa mračnim i svetlim fantazijama dok je vodeća referenca samih crteža fotografija, reklamni materijal, sadržaj sa interneta ili kolaž svega navedenog“. To je upravo ono što ih je vodilo prilikom stvaranja ovog, možemo ga slobodno tako nazvati, likovnog dnevnika.
Stefan Stevanović- likovni umetnik
Vanja Rebić rođena je 1995. godine u Užicu. Završila je Srednju grafičku školu, na smeru tehničar za oblikovanje grafičkih proizvoda – ogled. 2015. godine upisuje Fakultet Likovnih umetnosti u Beogradu, smer slikarstvo. Godine 2019. završava osnovne akademske studije, u klasi profesorke Simonide Rajčević i upisuje master studije na istoimenom fakultetu. Završila je master studije 2020. godine na smeru slikarstvo, u klasi profesorke Simonide Rajčević. Učestvovala je na mnogim grupnim izložbama, neke od njih su: Crtež zvani želja, Galerija beogradske tvrđave, Beograd; Take away, Galerija centra za grafiku i vizuelna istraživanja, Beograd; MASTERPIECES II, Umetnički prostor U10, Beograd; Od praznog platna do izložbe, Dom Kulture Čačak, Čačak; Tačka susreta, Galerija Štab, Beograd. 2021. godine učestvovala je na humanitarnoj akciji ,,Umetnici iz Srbije za Glinu, Petrinju i Sisak.”
Irena Jevtović je rođena 1996. Godine u Čačku. Diplomirala je 2019. godine na Odseku za slikarstvo Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Milete Prodanovića. Završila je i master studije 2020. u klasi istog profesora. Učestvovala je na mnogim grupnim izložbama u našoj zemlji i inostranstvu. U avgustu 2019. imala je prvu samostalnu izložbu „Ono što ostaje“ u Galeriji Istorijskog arhiva u Čačku, a zatim još dve u Beogradu, u galeriji Centar za grafiku pod nazivom „Sloboda” 2020., a drugu u galeriji Grafičkog kolektiva, Beograd pod nazivom „Gusenica” takođe 2020. godine.
Miroljub Mitrović
O skulpturi i formi
Problematika koju će ovaj rad razmatrati i istraživati je nastavak prethodnog rada, ali je i pogled iz jednog drugačijeg ugla; više nije lingvističko – skulpturalan već fenomenološki. Pokušaće da dekonstruiše skulpturu u samom nastajanju i da osvetli zašto pravimo određene odluke. Ovaj skoro pa asketski pristup skulpturi teži pre svega ka razumevanju i istrajnosti u činu stvaranja, pre nego finalnom delu.
Reč je o seriji radova koji sledi misao Gastona Bašlara koji piše o pitanjima metafore da ona: ,, Nema fenomenološke vrednosti. Već je, u najboljem slučaju, fabrikovana slika, bez dubokog, istinskog, stvarnog korena.” * Za njega je ,, samo efemeran izraz, ili izraz koji bi trebalo da bude efemeran, upotrebljen samo jednom, uzgred.”
Ovu seriju čine skulpture za koju možemo reći da su monolitne ili imaju svoju jedinstvenu, celovitu formu. Skulpture su građene od prirodnih materijala poput: kamena, drveta, terakote i kamenine. Razmatrajući pojavnost oblika oslobađenih bilo kakve metafore ili referentnosti kreiram ovu postavku. ,,O skulpturi i formi” sa namerom da oslobodim vibrantnost samih objekata i njihovo čisto svojstvo.
Miroljub Mitrović, rođen u Užicu 1997. godine. Završio osnovne kao i master akademske studije na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju (BiH) na katedri za vajarstvo u klasi prof. Sretena Milatovića. Učesnik brojnih kolektivnih izložbi u zemlji i regionu kao i simpozijuma i radionica od kojih se izdvajaju:
- – Superexposure, u organizaciji Goethe institute i Francuskog institute Bosne i Hercegovine. Trebinje, BiH
- – Jahorina open space hub, Jahorina, BiH
- – Dobitnik godišnje nagrade za vajarstvo Akademije likovnih umjetnosti, Trebinje
