Бити предузетница у Србији био је и остао изазов. Међутим, како би дошле до економске независности, флексибилног радног времена, веће зараде и могућности рада од куће, жене се одлучују да самостално уђу у неки бизнис. Жеља да нешто створе и оставе свој траг, помаже им да савладају све препреке и постану успешне у послу којим се баве.
Виолета Томашевић у предузетничке воде упустила се 2004. године. До тада је радила као професор разредне наставе у школама, али како никако није могла да пронађе посао за стално, одлучила је да покрене сопствени бизнис, који такође укључује рад са децом и отворила Агенцију за чување деце, узраста од једне године до поласка у школу, под називом “Школица Коцкица“, која 2017. године постаје прва приватна Предшколска установа у Ужицу и Златиборском округу.
На почетку је каже било и динамично и тешко. Требало је много стрпљења, упорности и подршке јер је све било непознато и ново. Изазова је било много, као и потешкоћа и проблема када је у питању рад у гупи, затим сарадња са родитељима, финансијски и организациони проблеми и разне падемије. Међутим, Вилоета је знала шта хоће, била je упорна и одлучна да истраје, организује посао и ради оно што воли, а највећу подршку имала је од породице. Додаје да, текући проблем увек постоје, али да је ту да их решава, да увек унесе нешто позитивно и ново и иде напред.
Добијање лиценце
Пре пет година “Школица Коцкица” је добила лиценцу за рад од Министарства просвете, науке и технолошког развоја и постаје прва приватна Предшколска установа у граду и Златиборском округу. “То значи да смо својим простором, кадром, планом и програмом рада задовољили све захтеве и добили лиценцу ресорног министарства. Тада ми је и локална самоуправа изашла у сусрет и данас имамо велику подршку града у виду субвенција без којих ПУ “Школица Коцкица”, тешко да би опстала.
Награда као подстрек
Виолета је поносна на награду коју је добила прошле године у Палати Србије, када је на конкурсу који су организовале “Поште Србије”, а под називом “100 успешних жена” изабрана за за 1 од 100 успешних жена предузетница у Србији. Награду јој је лично уручила тадашња министарка трговине,туризма и телекомуникација Татјана Матић.
“Поносна сам што сам једна од победница овог конкурса и награда ми много значи јер представља круну мог досадашњег рад. Захвална са што је неко препознао мој труд, рад, залагање, упорност и жељу да успем”.
Предузетништво је изазов
“Увек сам гледала испред себе а породица ме мотивисала да идем напред и постављам нове , али реалне циљеве”. Предност предузетништва је то што сте ви организатор посла али исто тако сте и носилац терета. Сви проблем су моји проблеми али себе сматрам способном да их у континиутету решавам. Предузетништво је изавов а ја волим изазове”. Порука свим женама је да се није лако бавити предузетништвом јер је потребно много одрицања, улагања, рада и упорности. Исто тако важно је да човек себи постави реалне циљеве да верује у себе, тако да је по мени то кључ успеха”.
Драгица Ђоковић цвећарством се бави пуне три деценије. Најпре је радила код других и како је истакла, свакодневно упијала енергију и лепоту цвећа. Временом је дошла до изражаја кеативност коју је носила у себи, самопоуздање и идеја да се надогради. Такође, велики мотив да се отисне у предузетничке воде, била је њена породица којој је желела да обезбеди квалитетан живот. Тако 2000. године, Драгица отвара своју цвећару, под називом „Вивалди“, која успешно послује пуне 22 године.
“Ту одлуку сам донела 1992. године радећи у цвећари. Свакодневно сам упијала безграничну лепоту у себе. Дошла је до изражаја и моја креативност и неки природан таленат. Рад са цвећем ме испуњава и чини срећном.Од идеје све креће, она представља темељ успеха, јер је она та која покреће и увек је можете надоградити. Имала сам довољно самопоуздања,способности и уверење да могу постићи успех. Највећи мотив био је да обезбедим квалитетан живот својој породици и осећај да чиним нешто корисно и вредно.
Као и сви други почеци, ни овај није било без страха и стрепње.
“Сваки почетак носи одређену дозу стрепње да ли ћете успети. Али мислим да је пресудна ствар мотивација која вам даје храброст. У том тренутку сам била самохрана мајка и тај мотив је био кључан у мом самопоуздању и вери да ћу успети. Веровала сам у своју снагу и креативност као и претходно стечено знање.То ми је помогло да савладам сваку препреку. Такође већ сам јако заволела тај посао и нисам имала дилему да треба да радим било шта друго. Значи још једном подвлачим љубав према послу и мотивација су кључне речи успеха. Подршка породице и локалне заједнице изузетно је важна у покретању бизниса и опстајања у њему.
Ништа не може зависити од једне особе. Улога породице и заједнице и њихова подршка за покретање и вођење бизниса,један је од најважнијих фактора. Имала сам подршку локалне самоуправе и веома сам захвална. Препознали су моју идеју и жељу да створим нешто за опште добро и помогли ми да је на прави начин реализујем. Највећу подршку и помоћ имала сам од своје породице,деце и супруга. То ми је много значило на сваки начин и олакшало вођење посла. Увек када сам имала неки проблем или дилему ту је био мој супруг да ме подржи у свему и буде мој велики ослонац, како у послу тако и у животу. Проблема у пословању увек има, али ви сте ти који морате да избалансирате и донесете праву одлуку.
У овом послу су две ствари битне. Да одржите сталне муштерије и задобијете њихово поверење као и професионалан и коректан однос са својим пословни сарадницима.Свакако да је стабилност курса динара важно да бисте исправно пословали. Ја сам првенствено креативна особа,али сам морала да савладам неке финансијско- економске проблеме у које нисам била упућена,па су сви пословни ,, промашаји” управо настајали у том сегменту првих неколико година. Ја сам особа која верује људима, али нажалост често тај људски фактор поверења може да вас доведе у озбиљан проблем. Временом и стеченим искуством сам исправљала сопствене грешке”.
Мане и предности предузетништва
“Мане предузетништва су велика одговорност за све аспекте пословања. Мањак слободног времена, много енергије да се ускладе породичне и пословне обавезе, тешкоће налажења добрих радника, превелики обим посла који ствара стрес. Предности предузетништва су могућност да бирате чиме ћете се бавити, на који начин и када. Испуњеност и задовољство бављењем послом који волите или вам најбоље иде. Већа независност, више слободе, директна веза између труда и зараде”.
Однос локалне заједнице и државе према предузетницама
“Ја сам предузетница већ 22 године и имам утисак а и чињенице говоре да држава и локалне самоуправе заједно са њом, посвећују све више пажње адекватним прописима, пројектима, женама предузетницама. Жене некада нису имале накнаду чак ни за породиљско боловање. Сада запошљавањем младих жена у приватном сектору можете добити субвенције. Мислим да у том правцу има још простора за побољшање услова,запошљавање и отварање нових приватних бизниса.Можда је потребна још већа комуникација између самих приватника и државе. За ове две деценије мењали су се прописи и закони. У овом послу се осећа целокупно финансијско стање у друштву. Тако да су осцилације увек приметне,али неких значајних падова који би ме довели у дилему да не напредујем,не стварам,не креирам није било. Мислим да је битно да човек предузетник увек има нову идеју,нову креацију без обзира на финансијску добит и да само тако може опстати и успешно пословати.Мислим да кроз постојеће институције треба још више отворити врата готово контиунирано да се свака идеја,поготову младих предузетница, посебно у креативним пословима подржи и што пре реализује. Можда може и сама локална самоуправа на тај начин да подстакне државне институције да се креативност жена адекватно и законски регулише.
Порука будућим предузетницама
“Увек сам била упорна и истрајна. Имам способност да се носим са проблемима,прихватим ризик и јаку жељу да своју замисао остварим. Када имате овакав став према животу и свом послу онда никада не одустајете. Ако дефинитивно закључите да је најбољи корак за вас приватна пракса и своју будућност видите као предузетник,одлучно ступите у реализацију својих идеја. Први корак је идеја јер она све покреће.Веома је важно самопоуздање и способност да се носите са проблемима. Основни покретач је љубав и страст. Приватни бизнис захтева упорност,истрајност,посвећеност,огроман рад и способност да превазиђете све изазове и останете фокусирани на циљ. Ако себе проналазите у свему овоме само храбро направите први корак”.
Стојанка Димитријевић своју жељу из детињства да постане фризерка и отвори сопствени салон, остварила је 1990. године. На почетку је било тешко, имало је толико тога да се научи и истовремено напорно ради, али жеља за успехом и бољим животом су превагнули.Салон више од тридесет година послује и ретко ко да није цуо за цувени фризерски салон “Мими“ и његову власницу Цоку.
“Мој почетак пословања, нажалост се везује за ратне 90-те године, време избеглица, инфлације и немаштине. Подршке женама предузетницама није било ни од локалне заједнице ни од државе, а банке нису хтеле да дају кредите. Тако да је било тешко, све сам морала сама да обезбедим без ичије помоћи. Једину подршку имала сам од своје породице и старијих колега а касније и од сталних муштерија. С обзиром да су године биле тешке било је и мање посла а ја сам ипак морала да се усавршавам, одлазим на семинаре и предавања, која ми и дан данас помажу у пословању.
Борба за опстанак
“Никада нисам помислила да одустанем, јер сам борац, тако да та опција није долазила у обзир. Желела сам бољи живот за себе и своју децу. Мана предузетништва је у томе сто немате довољно слободног времена и што је сав терет на вама. Међутим, оно што је добро је што сам креираш себи радно време и наравно пристојно живиш од посла којим се бавиш”.
Помоћ и подршка
“Сматрам да би требало више подршке, како женама које тек покрећу бизнис тако и нама које смо годинама у предузетништву. При том мислим да се смање порези и омогуће олакшице и свакако би се већи број жена и одважио а и опстао у свом послу. У сваком случају женама је данас много лакше у сваком смислу. Конкретно што се тиче предузетништва имају разне субвенције од локалне заједнице, разних фондација и саме државе. Ту су и бесплатне обуке и семинаре које смо ми морали сами да финансирамо ако смо желели нешто да научимо. Тако да иако је тешко изнети све на својим леђима моја порука гласи „Паметно и храбро идите ка свом циљу“.
Овај текст настао је у оквиру пројекта “Кључни кораци ка родној равноправности, фаза II”, који спроводи Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (УН Wомен), уз финансијску подршку Европске уније. Ставови у овом тексту/публикацији припадају искључиво ауторима и ауторкама, и не представљају нужно ставове УН Wомен, Уједињених нација, или било које друге организације под окриљем Уједињених нација.
