У препуном читалишту Народне библиотеке Ужице, уприличена је промоција нове књиге филмског редитеља Емира Кустурице “Кад мртве душе марширају”.
Госте и присутну публику поздравио је у име града Ужица Ратко Трмчић, члан Градског већа.
“Добро је да постоје људи који примећују суровост у којој је свет огрезао, непромишљање о последицама или пак свесно произвођење последица од стране моћног капитала који не мари за човека, а хуманост не препознаје као категорију вредну пажње. Питање свих питања је како се супроставити ономе што, на жалост живимо и што прети да ескалира још страшнијим последицама по човечанство. Хвала вам што износите лични став према стварности, своје спознаје и запажања, осећање да се нешто мора мењати како бисмо дали шансу светлу на крају тунела да буде упаљено”, истакао је Трмчић.
“Његов дом постала је Мокра Гора, а двориште цео свет. То двориште тема је његове нове књиге есеја „Кад мртве душе марширају“, рекла је Душица Мурић директорка Народне библиотеке Ужице.
Према речима Емира Кустурице, књига “Кад мртве душе марширају” инверзно је настала, обрнутим процесом, а говори о свим његовим интересовањима и потврђује да је он човек који закључује о појавама које види.
“Овдје је било обрнуто као у старој Грчкој, односно, књига је изговорена па су онда паметни људи иштрихали, додали, одузели и направили практично писано штиво као у врјеме, како Борхес каже, старе Грчке када Питагора није записивао, него је говорио и кад је људска меморија била много интензивнија него што је данас и кад су људи, уопште, сматрали да је писана рјеч опасна. Платон је говорио, да чак и у дјечијим рукама може бити опасна. Касније се све претворило у писмо и данас имамо велику шансу да у главама сачувамо оно што знамо, јер ако вјештачка интелигенција буде напредовала овим темпом, неће замјенити само писца, него ће и судија на крају бити, ти који из вјештачког и непостојеће тачке пресуђују о људским дјелима и недјелима”, рекао је Кустурица.
Никола Маринковић, извршни уредник у издавачкој кући „Catena mundi“, рекао је да је у књизи сабран читав свет у овом моменту у коме се дешава четврта индустријска револуција и у коме шачица људи покушава да контролише комплетно становништво.
“Све су то детаљи из наше свакодневице, из нашег окружења које ми у већој или мањој мери примећујемо. Многи их заправо, и не примећују, јер немају времена да се тиме баве, али зато имамо ренесансне ауторе попут Емира Кустурице који на томе инсистирају. Кустурица није само истакнути човек из света кинематографије већ и истакнути писац који свој утицај у култури пружа у различитим правцима. На тај начин подстиче људе да шире свој потенцијал”.
Ово је пета књига Емира Кустурице који је каријеру књижевника започео 2010. године када је објавио роман “Смрт је непровјерена гласина”, потом је уследила збирка приповедака “Сто јада”, затим књига есеја “Што ми ово треба” и роман “Видиш ли да не видим”.
