У земљама у транзицији се женско предузетништво третира махом као социјална категорија. То се у великој мери може објаснити чињеницом да се у овим земљама предузетништвом претежно баве оне категорије становништва које нису имале други избор на тржишту рада те су постајали такозвани предузетници нужде, међу којима су жене у већини.
Иако је најадекватнија дефиниција женског предузетништва према већини аутора она која обухвата предузетнице које су истовремено власнице више од 50% предузећа (без обзира на начин на који су стекле власништво) и које управљају својом фирмом ипак се као најраспрострањенија прихвата она по којој је критеријум власништва знатно ублажен па се односи на предузетнице које су власнице минимум 1% капитала фирме и које управљају предузећем. По том критеријуму, у Србији се удео предузетница не разликује битније од просека за земље ЕУ, али оно што представља посебан изазов за женска предузећа у Србији је њихова одрживост.
Кад је реч о Србији, истраживања показују да самозапосленост као вид женског предузетништва, настаје најчешће из нужде и због обезбеђивање пуке егзистенције, због чега и има карактеристике социјалне категорије. С друге стране, многа мала и средња предузећа, која данас запошљавају на десетине радника, почела су самозапошљавањем њиховог власника. Она су најчешће у самом старту регистрована као профитна, са искључивим економским циљем иако су неретко њихови власници(це) и оснивачи(це) били мотивисани нуждом. Ови предузетници(е) су, међутим, еволуирали од предузетница „нужде“ до предузетница „шансе“ и превели своја предузећа из социјалне у развојну категорију.
Ако се говори о мотивацији за предузетништво, жене у Србији се одлучују за оснивање сопственог предузећа углавном тек онда кад остану без посла, када их прогласе у предузећу у коме су биле запослене за технолошки вишак или ако добију отказ због реструктуирања.
Жене у Србији су углавном предузетници нужде, јер их је већа дугорочна незапосленост погурала да уђу у предузетништво, као последњу шансу да нађу посао. Чак 66% предузетница припада овој категорији док је 34% у категорији предузетника шанси или оних којима бављење предузетништвом представља први избор, изазов и прилику. Чак 99 % предузетница поседује микро фирме. Шансу да буду успешне у приватном бизнису имају претежно млађе жене са претходним радним искуством које користи као предност у сфери у којој се опробава као предузетница. Жене доминирају у сектору трговине и класичних услуга (претежно личне услуге). Запажа се пораст учешћа предузетница (посебно високог образовања и млађег узраста) у економији знања (консалтинг, едукације).
У Националној стратегији за родну равноправност се наводи да у формалном оквиру у Републици Србији жене и мушкарци имају једнака права. Ипак, велик број анализа спроведених од стране државних органа, као и цивилног сектора, те социолошких и других студија указују да је укупан друштвено-економски положај жена знатно лошији од положаја мушкараца. Ове разлике се очитују у свим сферама живота.
Програм економског оснаживања жена се реализује кроз:
-Едукације које обухватају различите форме предавања и размене знања о предузетништву и другим формама
-Финансијску подршку која се састоји у бескаматним зајмовима прилагођеним предузетницама у циљу развоја производње и услуга;
-Јавно заговарање, јер је економско оснаживање жена значајно за друштво у целини.
Пројекат “Локални механизми за развој женског предузетништва” је у граду Ужицу имао поред свих активности и задатак да повеже жене предузетнице и оне које размишљају да своју пословну идеју реализују покретањем сопственог бизниса. Међусобно упознавање ових жена је реализовано током реализације четири радионице које су одржане крајем новембра и почетком децембра месеца.
Промоција женског предузетништва је настављена током активности Јавне дебате и изложбе о женском предузетништву 12. децембра 2022.године у Градском културном центру. На јавну дебату су дошли представници Градског већа и позване предузетнице.
Током ових активности упознали смо велики број жена које се формално и нерформално баве пружањем услуга и дистрибуцијом робе широке потрошње. Грађани ни не слуте каква је то ризница послова, услуга и роба које жене у Ужицу раде како би оствариле своју и породичну еконоску независност. Жене које су биле учеснице активности раде у ИТ сектору, израђују накит, слике на свили, украсне и одевне предмете, баве се туристичким услугама или имају своје озбиљне фирме које се баве производњом млечних производа, грејача, производњом пива… Поједине учеснице своје производе дистибуирају и преко интернета, па су своје тржиште развиле ван граница Републике Србије.
Све учеснице су се сложиле да је приступ подстицајним средствима отежан, али није немогућ. Жене које су за развој своје бизнис идеје добиле подстицајна средства истичу да у почетној фази треба потражити подршку стручниох особа (Регионална развојна агенција Златибор) који ће несебично пружити стручну подршку. Такође женама су представљени донаторски фондови коју подстичу развој женског предузетништва са малим грантовима.
Посебну пажњу су посветиле сегменту удруживања и заједничком наступу на тржишту. Истакнуто је да нема довољно удружења жена на територији града и да постојећа удружења предузетника нису активна али и да нема женских секција у тим удружењима. Жене предузетнице су потпуно свесне да је удруживање веома важно за развој њихових фирми.
Своја искуства са учесницама на јавној дебати поделила је Јелена Вујић која је у 2022. години била једна од сто успешних предузетница.
И на крају треба истаћи да жене храбро развијају и материјализују своје пословне идеје а да би биле успешније потребан им је континуирана подршка. Подршку женама предузетницама ће град Ужице и у будућности пружати кроз различите програме и пројекте.
Овај текст настао је у оквиру пројекта “Кључни кораци ка родној равноправности, фаза II”, који спроводи Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (УН Wомен), уз финансијску подршку Европске уније. Ставови у овом тексту/публикацији припадају искључиво ауторима и ауторкама, и не представљају нужно ставове УН Wомен, Уједињених нација, или било које друге организације под окриљем Уједињених нација.
