ВАЊА РЕБИЋ И ИРЕНА ЈЕВТОВИЋ
“Требало би да буде нешто лепо”
Сећање нема облик нити појаву, али се може материјализовати кроз уметничке медијуме. Оно може бити материјализовано кроз нечији портрет, приказ неког догађаја, боју или мирисе омиљеног јела, предмет или биће из нашег детињства. Портрет, или на француском језику портраит, у преводу слика нечијег лика вуче корене из латинске речи портрахере, што значи разоткрити или изнети на видело. Заправо, осим чистог физичког изгледа, портрет одређене особе у ликовној уметности требало би да истакне или нас уведе у психолошке особености саме личности. Када први пут погледамо радове који се налазе пред нама видимо жанр- сцене, људе и предмете из профаног, такозваног, свакодневног живота. Оно што је заиста пред нама јесте колаж, наизглед, два хомогена сензибилитета, али само наизглед.
На жанровским композицијама Вање Ребић уочљиви су предмети и личности стављени у службу нарације и као такви они сећању дају појавни, материјални облик. Цртеж у својој основи има сигурну, префињену и прецизну линију, моделован је суптилно, али интензивним колоритом који обликује Вањи својствену ликовност. Кадар је залеђен, налик на заустављен видео снимак, а личности као да су „ухваћене“ у некој радњи или ситуацији која их окупира и на моменте несвесне да су предмет опсервације уметнице. Међутим, актери других ситуација као да су прекинути у радњи коју обављају и ступају у непосредну комуникацију са оним који их посматра. Сваки сегмент композиције пажљиво је прорачунат и стоји на свом месту и ту ауторка не оставља простора случајностима и грешкама.
Ирена на својим радовима негује груб, можемо слободно рећи, вајарски цртеж, као да су ове студије предлошци на основу којих ће касније настати скулптуре у камену. Експериментише и опробава се у различитим цртачким техникама и медијумима. На њеним цртежима преовладава самостални портрет, моделован снажно и у масама. Тамо где је присутно више од једне фигуре не поставља јасну границу где се цртеж завршава, чиме са композицијом повезује и самог гледаоца. Портретисане личности поседују сопствени карактер, који је вешто моделован. Управо је то, уз гестуалност и слободну линију на папиру, оно што нам сведочи о цртачком умећу ауторке. Палета коју користи је промењива у зависности од оног који је портретисан, а и од оног који портретише. На први поглед неспретно уметнут текст или натпис који се појављује на самим цртежима има наративни, али и асоцијативни смисао. Може асоцирати на неки догађај, мисао, рекламу, итд и због тога његова примарна сврха јесте сећање.
Радови обе ауторке немају критички карактер и зато се са њиховим речима можемо сложити:“ Пракса је вођена жељом да се аутобиографски прича о унутрашњем свету, са мрачним и светлим фантазијама док је водећа референца самих цртежа фотографија, рекламни материјал, садржај са интернета или колаж свега наведеног“. То је управо оно што их је водило приликом стварања овог, можемо га слободно тако назвати, ликовног дневника.
Стефан Стевановић- ликовни уметник
Вања Ребић рођена је 1995. године у Ужицу. Завршила је Средњу графичку школу, на смеру техничар за обликовање графичких производа – оглед. 2015. године уписује Факултет Ликовних уметности у Београду, смер сликарство. Године 2019. завршава основне академске студије, у класи професорке Симониде Рајчевић и уписује мастер студије на истоименом факултету. Завршила је мастер студије 2020. године на смеру сликарство, у класи професорке Симониде Рајчевић. Учествовала је на многим групним изложбама, неке од њих су: Цртеж звани жеља, Галерија београдске тврђаве, Београд; Таке аwаy, Галерија центра за графику и визуелна истраживања, Београд; МАСТЕРПИЕЦЕС ИИ, Уметнички простор У10, Београд; Од празног платна до изложбе, Дом Културе Чачак, Чачак; Тачка сусрета, Галерија Штаб, Београд. 2021. године учествовала је на хуманитарној акцији ,,Уметници из Србије за Глину, Петрињу и Сисак.”
Ирена Јевтовић је рођена 1996. Године у Чачку. Дипломирала је 2019. године на Одсеку за сликарство Факултета ликовних уметности у Београду, у класи професора Милете Продановића. Завршила је и мастер студије 2020. у класи истог професора. Учествовала је на многим групним изложбама у нашој земљи и иностранству. У августу 2019. имала је прву самосталну изложбу „Оно што остаје“ у Галерији Историјског архива у Чачку, а затим још две у Београду, у галерији Центар за графику под називом „Слобода” 2020., а другу у галерији Графичког колектива, Београд под називом „Гусеница” такође 2020. године.
Мирољуб Митровић
О скулптури и форми
Проблематика коју ће овај рад разматрати и истраживати је наставак претходног рада, али је и поглед из једног другачијег угла; више није лингвистичко – скулптуралан већ феноменолошки. Покушаће да деконструише скулптуру у самом настајању и да осветли зашто правимо одређене одлуке. Овај скоро па аскетски приступ скулптури тежи пре свега ка разумевању и истрајности у чину стварања, пре него финалном делу.
Реч је о серији радова који следи мисао Гастона Башлара који пише о питањима метафоре да она: ,, Нема феноменолошке вредности. Већ је, у најбољем случају, фабрикована слика, без дубоког, истинског, стварног корена.” * За њега је ,, само ефемеран израз, или израз који би требало да буде ефемеран, употребљен само једном, узгред.”
Ову серију чине скулптуре за коју можемо рећи да су монолитне или имају своју јединствену, целовиту форму. Скулптуре су грађене од природних материјала попут: камена, дрвета, теракоте и каменине. Разматрајући појавност облика ослобађених било какве метафоре или референтности креирам ову поставку. ,,О скулптури и форми” са намером да ослободим вибрантност самих објеката и њихово чисто својство.
Мирољуб Митровић, рођен у Ужицу 1997. године. Завршио основне као и мастер академске студије на Академији ликовних умјетности у Требињу (БиХ) на катедри за вајарство у класи проф. Сретена Милатовића. Учесник бројних колективних изложби у земљи и региону као и симпозијума и радионица од којих се издвајају:
- – Супереxпосуре, у организацији Гоетхе институте и Француског институте Босне и Херцеговине. Требиње, БиХ
- – Јахорина опен спаце хуб, Јахорина, БиХ
- – Добитник годишње награде за вајарство Академије ликовних умјетности, Требиње
