Niz legedni i pretpostavki nastavlja se i kada je reč o poreklu imena grada Užica. Ono u šta možemo biti sigurni je da ovaj grad, sa manje ili više promena u pisanju i izgovaranju, nosi ovo ime više od sedam vekova.
Užice se, zvanično i prvi put, pominje 09.10.1329. godine u dokumentima iz Dubrovačkog arhiva. Krajem 12. veka, u povelji iz manastira Studenica, spominje se da je Užice ušlo u sastav Nemanjine srednjovekovne države. Pripoveda se i da su svi oni koji su se protivili turskoj vlasti bili zatvarani u logor opasan žicom, pa kada su zatvorenici vraćani nazad, Turci su uzvikivali – Vodimo ih u žice. Ipak, ova legenda isključuje navedenu mogućnost da grad nosi ovo ime i pre turskog doba. Postoji i legenda da su se u Užicu pravila užad kojima su se vezivali snopovi žita – pošto su bila mala, užad su nazivana užice, pa odatle i verovanje da je grad tako dobio ime. Takođe, može se čuti da je postojao dućan koji je često bio na meti lopova, pa je tako gazda odlučio da stavi žice okolo. Jedne prilike, kada su lopovi jurnuli ka dućanu, upali su u žice i rekli – vala, braćo, nećemo ti nikad više u žice. Narod je, navodono, od tada nazvao grad tako.
Ipak, gledano etimološki i lingvistički, ime grada vezuje se za reč žlica (naziv koji su Srbi koristili za reč kašika pre pojaeve ovog turcizma), jer se nalazi u kotlini koja je nalik kusalu kašike. Staroslovenska reč lьžica posle gubljenja poluglasnika i metateze lž u žl, izgovaralo se na razne načine: žlica, lažica, užica. Na kraju – Užice.
