Данас је у Свечаној сали Градске куће представљен пројекат “Истраживање, ставови и намера становништва о пресељавању и утицај миграција на старење” који спроводи београдски Географски факултет у сарадњи са кабинетом министра без портфеља за демографију и популациону политику.
Даница Шантић ванредни професор на Географском факултету у Београду и руководилац истраживања на пројекту је овим поводом истакла да је Град Ужице прва од четири локалне самоуправе учеснице пројекта где се пројекат представља. Осим Ужица, у пројекту су и град Зрењанин, Лесковац и Зајечар.
“Циљ пројекта је да предложимо мере локалним самоуправама које ће бити подржане од стране државе како би дошло до побољшања квалитета живота, пре свега у ових четри изабране јединице локалне самоуправе, а касније и у осталим градовима и општинама у Србији”, рекла је Шантићева.
“Окосница пројекта је избор јединица локалне самоуправе у којима ће се радити истраживања. Изабрали смо четири регионална центра, где се налази критична маса становништа, односно постоји младо становништо које се није иселило. Говоримо да знамо разлоге и позивамо се на економске, али сматрамо да је све више разлог одласка безперспективност.
План је да се консултујемо и да сазнамо шта људи мисле у Ужицу, како перципирају проблем миграције становништва, а основна идеја пројекта је да видимо како држава и локална самоуправа могу да помогну становницима односно могу да одговоре на неке њихове потребе, како би смањиле намере о пресељавању или да не размишљају да се иселе или из државе или из општине.
Сложили смо се да су миграције један од горућих питања савременог живота у Србији, уопште демографског развитка. Јако је тешко доћи до података о миграцијама, према неким проценама миграциона статистика прати унутрашње миграције, али је мали број општина у Србији које бележе позитиван миграциони биланс, Ужице има негативан миграциони биланс, више се становника исељава него што се досели.”- навела је Шантићева.
Даница Шантић је истакла и да је “миграциони тренд је у порасту у свим општинама у Србији. На годишњем нивоу, према процени, Србију напусти између 15 и 40 хиљада становника, огроман је распон и зависи које извора података се користе, зато што је миграцију јако тешко пратити. Пријавна и одјавна служба би требала да даје податке о људима које се исељавају, регистри становништва нам недостају, зато радимо на унапређењу миграционе статистике како би тај распон података био мањи.”
“Резултат пројекта биће Студија где ће бити представљени прави ставови људи”, рекла је професорка Шантић и додала да је “истраживање замишљено да буде теренско, користиће се анкете, интервјуи и биће ангажовани студенти Географског факултета који ће ићи на терен од 16. априла и који ће разговарати са становницима и покушати да сазнају шта су главни разлози, зашто грађани размишљају о одласку из својих општина.”
Пројекат је почео средином марта, први резултати се очекују до 15. јуна, а у међувремену ће бити одржани и округли столови где ће бити презентовани закључци на основу теренског рада и на крају то ће све бити саставни део Студије коју ће представити Министраство без портфеља на седницама Владе.
