Ужице 2030. године, боље, лепше и здравије место за живот-Усвојен План развоја града Ужица 2023-2030.
22/02/2023

Ужице 2030. године, боље, лепше и здравије место за живот-Усвојен План развоја града Ужица 2023-2030.

“Сви ми овде присутни, а мислим и грађани Ужица треба да буду задовољни и поносни јер смо добили највиши и најважнији документ  који дефинише развој нашег гада у наредних седам година”, истала је обраћајући се одборницима градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић.

Према њеним речима План развоја града Ужица за период 2023-2030. година, који је усвојила Скупштина, представља документ најширег обухвата, којим се дефинишу оптимални развојни правци локалног подручја, узимајући у обзир и његова обележја, предности и ограничења, али притом сагледавајући могућности и претње које долазе из нашег окружења.

“Базирајући се на чињеници да је урбани развој у директној вези како са економским тако и са инфраструктурним развојем и уопште са квалитетом друштвеног живота, одрживим коришћењем природних, метеријалних и нематеријалних ресурса План развоја града Ужица и сви приоритети, мере и циљеви који су овим документом дефинисани, усклађени су са циљевима Просторног плана града Ужица, Генералним урбанистичким планом, као и свим мерама које су предвиђене плановима генералне и детаљне регулације за специфичне делове насеља и осталих подручја”.

Уз захвалност свим члановима Координационог тима, организацијама, удружењима, привредницима, представницима академске заједнице и грађанима који су узели учешће у процесу израде Плана развоја, градоначелница је истакла да ће се управо вођени њиховим предлозима и сугестијама наш град развијати у наредном периоду.

“Процес израде показао је шта Ужичани желе, а желе да наш град 2030. године буде просторно уређен, зелен, инклузиван и модеран град, образовни здавствени и културни центар препознат као сигурно, здраво и пожељно место за квалитетан живот и . Желимо да наш град 2030. године буде лидер не само Златиборског округа, већ лидер на тромеђи Србије Црне Горе и Босне и Херцеговине. Ово нису лепе жеље, већ циљеви и пиоритети које ћемо остварити. План развоја града Ужица применићемо у годинама које су пред нама са јасним циљем, за бољу јачу, здравију будућност свесни да нас чека тежак и предан рад свакога дана”.

Оно што по речима председника Скупштине града Ужица и координатора Координационог тима, Бранислава Митровића карактерише процес израде овог плана јесте широк друштвени дијалог и веома висок ниво транспарентности и доступности информација у току целог процеса.

“Јако ме радује што је део опозиције подржао План развоја и ја сам им захвалан на томе што су препознали да највиши по рангу стратешки документ није ствар дневне политике и идеолошког неслагања, већ документ који даје смернице за наредних седам година без обзира на то ко ће бити на власти. Са друге стране дугујем захвалност и стракама које су у овом моменту ван локалног парламента а које су присуствовале и дале свој допринос свесни да период који је пред нама то изискује а на корист свих нас”.

Осврнувши се на тврдњу дела опозиције да је План развоја града Ужица 2023-2030. година списак лепих жеља, Митровић истиче да је то је пре свега неодговорност према стотинама људи који су данима и месецима учествовали у изради овог плана.

“То је неодговорност и непоштовање привредника који воде велике системе и који су дали значајне  сугестије као и људи из невладиног сектора. Град Ужице један је од ретких градова који је расписао конкус за учешће организација цивилног друштва у изради Плана развоја. 10 организација узело је озбиљно учешће кроз рад у 18 тематских рупа и сви они дали су огроман допринос документу који смо данас усвојили. Морам да нагласим да сам веома поносан јер смо добили користан и животан документ који је све осим списка лепих жеља”.

Мере и циљеви примењиваће се у складу са динамиком дефинисаном Планом развоја 2023-2030. година, чију израду је пратило менторство од стране стручњака Републичког секретаријата за јавне политике уз консултантску подршку Едуконс Универзитета. Пројекат је финансиран из гранта који су доделиле Владе Швајцарске и Немачке у оквиру пројекта „Реформа јавних финансија – Агенда 2030“ који спроводи GIZ .