Решавање проблема кабастог отпада кроз пројекат прекограничне сарадње
12/01/2021

Решавање проблема кабастог отпада кроз пројекат прекограничне сарадње

Kроз програм прекограничне сарадње Србија-БиХ, Ужице и Тузла, реализоваће пројекат вредан око 600 000 евра, а средства су обезбеђена од стране Европске уније.

Према речима заменика градоначелника Ужица Драгољуба Стојадиновића веома је значајно за Регионални центар за управљање отпадом потписивање овог уговора.

“Захваљујући пројекту “Управљање кабастим отпадом”, два града, Ужице и Тузла, добиће по шредер и по 20 контејнера. Пројектне активности почињу 1. марта и трајаће 18 месеци. Захваљујући томе што ћемо добити шредер за млевење кабастог отпада, Ужице ће успешно моћи да одговори захтеву Министарства за заштиту животне средине и прими отпад са Потпећког језера. Већ су почеле да стижу прве количине отпада, стигла су два камиона, и оно што је битно истаћи је да тај отпад неће морати да иде на тело депоније него ће се отпад помоћу шредера самлети, а након тога отпад ће се продавати, одвозити у цементаре.”

Заменик градоначелника Ужица Драгољуб Стојадиновић и директор Регионалног центра за управљање отпадом Дубоко

Подсећамо да је у децембру прошле године Министарство за заштиту животне средине издвојило 96 милиона динара за проширење и санацију тела депоније, а по речима Стојадиновића када временске прилике то дозволе почеће радови.

Момир Миловановић директор Регионалног центра за управљање отпадом Дубоко истакао је да је ово већ трећи пут да је Дубоко носилац пројекта прекограничне сарадње Србије и Босне и Херцеговине и да ће се пројектом “Управљање кабастим отпадом” решити горући проблем отпада, који се појављује у свакој локалној самоуправи па и у граду Ужицу.

“Кабаст отпад не може да завршава на телу депоније, мора на другачији начин да се збрињава, није као комунални отпад. Кроз овај пројекат, где је Депонија Дубоко носилац, биће решен сав кабаст отпад у граду Ужицу, али и у девет локалних самоуправа који су оснивачи Регионалног центра. Машина коју добијамо, шредер, може да рециклира и грађевински отпад, који је такође један од горућих проблема у граду Ужицу, тако да ћемо сав грађевински отпад моћи да искористимо за насипање путева или за прекривање тела депоније. Након реализације пројекта нећемо имати више депоније за кабаст и за грађевински отпад када је у питању град Ужице.”

Отпад са Потпећког језера неће бити депонован на тело депоније Дубоко већ ће се након прераде продавати

Миловановић наводи да је Депонија у сарадњи са Градом, а на захтев Министарства за заштиту животне средине,  плутајући отпад из Потпећког језера прихватила, али да се не зна прецизно о којим количинама је реч.

“Крупнији отпад, дрва, балвани, издваја се на самој брани и не долази на нашу депонију, већ ће се депоновати у Пријепољу и даље се употребљавати као сечка за огрев. У том отпаду највише има пета, што нама одговара јер га селектујемо, балирамо и продајемо тако да ћемо имати и неку финансијску добит, као и од дрвенастог отпада који остаје на депонији, а који ћемо даље третирати. Ове године ћемо од свега наведеног имати добре приходе са којим ћемо моћи још неке ствари да набавимо. Најбитније је напоменути да сав отпад који ће доћи из Потпећког језера неће завршити на телу депоније.”

Балирана пет амбалажа након селектовања

“Надамо се да ће до краја марта, уколико временски услови дозволе, моћи да почну радови на проширењу тела депоније, средстава смо добили од Министарства, папирологија је у завршној фази. Ови радови подразумевају зацевљење Tурског потока и формиње ћелије један по овој првој фази где ће запремина отпада који ће депонија моћи да прими бити око 140 хиљада кубних метара. У току 2021. године, крајем јула или августа, почећемо прве количине отпада да депонујуемо на нову ћелију која ће бити формирана”- наводи Миловановић.

Миловановић је подсетио да је у 2019. години од Министарства за заштиту животне средине добијено 31 милион динара за пројекте пречишћавања отпадних вода које се стварају на телу депоније, за искоришћење депонијског гаса и за пројекат механичко-биолошког отпада.

“Надамо се да ћемо у овој години започети реализацију нових пројеката који су за нас најзначајни, а то су пре свега механичко-биолошки третман отпада где одређене количине отпада више неће ићи на тело депоније него ће ићи на механичко-биолошки третман, где ће се искоришћавати и добијати гас, а из гаса производити струја.”