На иницијативу ужичких привредника уз подршку Регионалне привредне коморе Златиборског округа на Ракијској пијаци, на кући у којој је живео, откривена је спомен – плоча Бориславу Малиши Атанацковићу, покретачу индустријског развоја Ужица, заслужном за прве фабрике, најстарију хидроцентралу по Теслиним принципима на Балкану и многе друге развојне пројекте. У присуству његових потомака и других грађана спомен плочу открили су Драган Суботић, генерални директор Ваљаонице бакра, Саво Жунић, заменик директора МПП „Јединство“, и Раде Љубојевић, власник „Сирогојно компани“ и потпредседник Привредне коморе Србије.
Борисав Малиша Атанацковић био је српки угоститељ, трговац, уредник и политичар. У неколико наврата био је председник општине ужичке и одборник исте општине, председник Окружне скупштине округа ужичког, председник Извозничког еснафа у Ужицу, председник Управног одбора трговачке банке у Ужицу, члан Трговачке коморе у Београду за округ ужички, члан неколико хуманитарних и просветних установа итд. Једно време био је уредник „Златибора“, првих новина које су излазиле у Ужицу са прекидима од 1885. до 1900. године. Три индустријска објекта у Ужицу су била у његовом власништву: парни млин (1910), хидроцентрала на Ђетињи у кланцу „Грото“ (1911) и електрични млин на Ракијској пијаци (1912). Политичко деловање Малише Атанацковића у Ужицу обележило је залагање за изградњу Ужичке реалке и оснивање Ткачке школе граду. Први светски рата провео је у избеглиштву на Крфу, у Швајцарској и Француској. Био је члан делегације индустријалаца из Србије (1917) која је обишла индустријске центре у Енглеској. Отуда је понео много виђеног, намеран да то примени у Србији и у Ужицу.
