“Ostali smo bez čoveka koji je neosporno deo istorije ovog grada. Svesni lepote života koji je proživeo, uvek tragajući za najlepšim rečima kojima bi slavio taj isti život, neizbrisivih tragova koje je ostavio na kulturnoj sceni Užica koje je neizmerno voleo, tužni smo što više nije sa nama, ali i srećni i ponosni istovremeno, što smo jednog takvog čoveka imali za komšiju, prijatelja, sugrađanina”, istakla je gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević na komemoraciji povodom smrti dramaturga, scenariste, pisca i nekadašnjeg direktora Narodnog pozorišta Užice, Aleksandra Lala Milosavljevića.
“Bio je veliki gospodin, pravi Užičanin starog građanskog kova, lepih manira, možda i previše prefinjen za vremena sa kojima se suočavao. Ali, bez obzira na sve, u svima i u svemu, uvek je tragao za najboljim, želeći da sačuva u svom, ali i u našim sećanjima lepe slike Užica, nekih kultnih mesta, trenutaka i ljudi u njima. Do poslednjeg daha tragao je za detaljima koji će ukrasiti neki stih, oživeti i oplemeniti neku zaboravljenu priču.
Moja privilegija je ta što sam ovog divnog čoveka poznavala prvenstveno kao čika Lala, nekoga ko je bio deo mog odrastanja, dragog komšiju koji je nenametljivo, nežno pokušavao i uspevao da nas uputi na prave životne vrednosti. Zato danas moja tuga ima posebnu boju, jer iako uvek verujemo da ima dovoljno vremena za još jedan susret, tog vremena realno više nema. Da se kaže neizgovoreno, zaboravljeno, zamentuto, a tako bitno”.
“Znamo da i dobri ljudi moraju umreti, ali ono što nas ohrabruje je činjenica da smrt nema tu snagu da ubije njihova imena i dela. Zbog toga ostaju zauvek sa nama. Pamtićemo Lala sa osmehom na licu, jer kad je on u pitanju ništa drugo ne dolazi u obzir”, dodala je gradonačelnica uz izraze najdubljeg saučešće njegovoj porodici.
Lale Milosavljević, bio je direktor Narodnog pozorišta u Užicu od 1. marta 1973. do 16. marta 1992. godine. Užičko pozorište mu je posebno zahvalno za dve vredne knjige. Monografiju Užičkog pozorišta povodom 40.godišnjice i za priredjivanje časopisa “Međaj” povodom 50.godišnjice ove umetničke kuće i televizijske storije “Portret užičkog pozorišta”. Teatar je bio njegov drugi dom, mesto za spoznaju istine o sebi. Od Lala Milosavljevića, u ime svih onih koji su sa njim drugovali na daskama koje život znače, ispred užičkog Narodnog pozoršta oprostio se direktor ove kulturne ustanove Zoran Stamatović. On je posebno istakao činjenicu da je Lale najzaslužniji za okupljanje Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije.
“To je bila otprilike liga ovih pozorišta južno od Save i Dunava koji su tu našli prostor i mesto za takmičenje, a svako takmičenje rađa novi kvalitet i glumcima znači mesto gde mogu da izbore bolje kategorije za svoj renome, samim tim i za plate i za život. Uspeo je da svojom harizmatičnošću okupi teatrološki najznačajnije i najbitnije ljude i sve to podigne na jedan značajan nivo. Jednostavno njegova uloga je za pozorište nemerljiva i zbog toga će nam mnogo nedostajati. Šarmer, lepotan šmeker, tako smo ga zvali. Ostaje nam da čuvamo pozorište i znanje koje smo od njega stekli prenosimo dalje, jer tako ćemo čuvati i Lala”.
U ime porodice gradu i prisutnima zahvalio se Vukadin Simović.
“Želim da se zahvalim gradu, kao i prisutnima jer su ovaj tužan trenutak učinili danom zahvalnosti Aleksandru Lalu Milosavljeviću, koji jeUžice bezgranično voleo i smatrao ga najsrećnijim mestom za život. Hvala u ime porodice, za ovaj trenutak sećanja na vašeg i našeg Lala”.
Lale Milosavljević, rođen je 1935. godine, odrastaoje i školovao se u Užicu, a osnovne studije književnosti završio u Beogradu. Više godina je proveo u profesuri, a dve decenije radnog veka bio je upravnik Narodnog pozorišta u Užicu, paralelno i dramaturg, što dovoljno govori o ozbiljnom bavljenju umetničkim činom. Među majstorima beseda, beseda kondezovane poetske i misaone lucidnosti bio je majstor bez premca. Autor je brojnih eseja, eseja o piscima, o dramskim delima, o pesničkim ostvarenjima, o pozorišnim predstavama, o pozorišnoj kritici i kritičarima, rasutih po afišama, pozorišnoj periodici ili dnevnim listovima.
Uredio je i priredio više knjiga. Najznačajnije mesto u njegovom stvaralačkom opusu zauzela su dela posvećena Užicu: Pod đavoljom stenom grad, Stena na Pori, Čitakova stena, roman „Kuća za junake: usud ratnika“. Njegovu ljubav za grad otkrivaju i čuvaju znakoviti podnaslovi sa temom „Ljubav u Užicu“., scenario za film o Užicu, ili za Užice na internetu, birana fotomonografija „Užice na prvi pogled“.
Aleksandar Lale Milosavljević sahranjen je danas na gradskom groblju Dovarje.
