Одржана комеморација поводом смрти Александра Лала Милосављевића
15/03/2023

Одржана комеморација поводом смрти Александра Лала Милосављевића

“Остали смо без човека који је неоспорно део историје овог града. Свесни лепоте живота који је проживео, увек трагајући за најлепшим речима којима би славио тај исти живот, неизбрисивих трагова које је оставио на културној сцени Ужица које је неизмерно волео, тужни смо што више није са нама, али и срећни и поносни истовремено, што смо једног таквог човека имали за комшију, пријатеља, суграђанина”, истакла је градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић на комеморацији поводом смрти драматурга, сценаристе, писца и некадашњег директора Народног позоришта Ужице,  Александра Лала Милосављевића.

“Био је велики господин, прави Ужичанин старог грађанског кова, лепих манира, можда и превише префињен за времена са којима се суочавао.  Али, без обзира на све, у свима и у свему, увек је трагао за најбољим, желећи да сачува у свом, али и у нашим сећањима лепе слике Ужица, неких култних места, тренутака и људи у њима. До последњег даха трагао је  за детаљима који ће украсити неки стих, оживети и оплеменити неку заборављену причу.

Моја привилегија је та што сам овог дивног човека познавала првенствено као чика Лала, некога ко је био део мог одрастања, драгог комшију који је ненаметљиво, нежно покушавао и успевао да нас упути на праве животне вредности. Зато данас моја туга има посебну боју,  јер иако увек верујемо да има довољно времена за још један сусрет, тог времена реално више нема. Да се каже неизговорено, заборављено, заментуто, а тако битно”.

“Знамо да и добри људи морају умрети, али оно што нас охрабрује је чињеница да смрт нема ту снагу  да убије њихова имена и дела. Због тога остају заувек са нама.  Памтићемо Лала са осмехом на лицу, јер кад је он у питању ништа друго не долази у обзир”, додала је градоначелница уз изразе најдубљег саучешће његовој породици.

Лале Милосављевић, био је директор Народног позоришта у Ужицу од 1. марта 1973. до 16. марта 1992. године. Ужичко позориште му је посебно захвално за две вредне књиге. Монографију Ужичког позоришта поводом 40.годишњице и за приредјивање часописа “Међај” поводом 50.годишњице ове уметничке куће и телевизијске сторије “Портрет ужичког позоришта”. Театар је био његов други дом, место за спознају истине о себи. Од Лала Милосављевића, у име свих оних који су са њим друговали на даскама које живот значе, испред ужичког Народног позоршта опростио се директор ове културне установе Зоран Стаматовић. Он је посебно истакао чињеницу да је Лале најзаслужнији за окупљање Заједнице професионалних позоришта Србије.

“То је била отприлике лига ових позоришта јужно од Саве и Дунава који су ту нашли простор и место за такмичење, а свако такмичење рађа нови квалитет и глумцима значи место где могу да изборе боље категорије за свој реноме, самим тим и за плате и за живот. Успео је да својом харизматичношћу окупи театролошки најзначајније и најбитније људе и све то подигне на један значајан ниво. Једноставно његова улога је за позориште немерљива и због тога ће нам много недостајати. Шармер, лепотан шмекер, тако смо га звали. Остаје нам да чувамо позориште и знање које смо од њега стекли преносимо даље, јер тако ћемо чувати и Лала”.

У име породице граду и присутнима захвалио се Вукадин Симовић.

“Желим да се захвалим граду, као и присутнима јер су овај тужан тренутак учинили даном захвалности Александру Лалу Милосављевићу, који јеУжице безгранично волео и сматрао га најсрећнијим местом за живот. Хвала у име породице, за овај тренутак сећања на вашег и нашег Лала”.

Лале Милосављевић, рођен је 1935. године, одрастаоје и школовао се у Ужицу, а основне студије књижевности завршио у Београду. Више година је провео у професури, а две деценије радног века био је управник Народног позоришта у Ужицу, паралелно и драматург, што довољно говори о озбиљном бављењу уметничким чином. Међу мајсторима беседа, беседа кондезоване поетске и мисаоне луцидности био је мајстор без премца.  Аутор је бројних есеја, есеја о писцима, о драмским делима, о песничким остварењима, о позоришним представама, о позоришној критици и критичарима, расутих по афишама, позоришној периодици или дневним листовима.


Уредио је и приредио више књига. Најзначајније место у његовом стваралачком опусу заузела су дела посвећена Ужицу: Под ђавољом стеном град, Стена на Пори, Читакова стена, роман „Кућа за јунаке: усуд ратника“. Његову љубав за град откривају и чувају знаковити поднаслови са темом „Љубав у Ужицу“., сценарио за филм о Ужицу, или за Ужице на интернету, бирана фотомонографија „Ужице на први поглед“.

Александар Лале Милосављевић сахрањен је данас на градском гробљу Доварје.