Данас је у Народној библиотеци Ужице одржана комеморација Драгиши Станојчићу, омиљеном ужичком професору и бившем директору Народне библиотеке Ужице.
Животни пут водио је Драгишу из родног Вишеграда, преко Београда и Сарајева па све до Ужица, где је оставио неизбрисив траг. Генерације ужичких средњошколаца памтиће његове инспиративне часове, али и родитељску бригу, топлину и разумевање. Био је професор не само у школи већ и на улици, у кафани, у библиотеци, свуда где је био међу пријатељима и познаницима.
Свој радни век крунисао је као директор најстарије установе културе у Златиборском округу, Народне библиотеке Ужице, о чему је рекао: „На овом радном месту сам испуњен, има ли срећније судбине него радни век почети са књигама и у истом окружењу га завршити.“
Време које је провео на месту директора Библиотеке обележили су бројни пројекти и програми којима је значајно унапређен рад установе. Свој однос према Библиотеци најбоље је описао речима: „Библиотека је већа од свачије куће и од имања. Kо се са њом дружи, човек је међу људима“.
Имао је очински однос не само према ученицима већ и према колегама. Охрабривао је запослене да са пажњом прате домаће и светске иновације у библиотекарству и да их примењују у свом раду. Подржавао је и подстицао професионално усавршавање стручних радника и њихово учешће у садржајима везаним за културу.
Био је борац за очување српског језика и ћирилице и велики љубитељ и познавалац Андрићевих дела.
