Одавањем поште и полагањем венаца на спомен обележје на Сарића осоју, СУБНОР Ужице и Град Ужице обележили су 84. годишњицу одбране Ужица у Априлском рату 1941. године. У име града Ужица венац је положио и обратио се присутнима Бранко Поповић члан Градског већа. Церемонији је присуствовао и председник СУБНОР-а Србије генерал Љубиша Диковић.
“На овом месту храбри наредник Милоје Зечевић је скочио на немачки тенк и противтенковском мином уништио тенк и његову посаду , али је и сам погинуо. На овом месту животе је изгубило 118 Ужичана, војника и цивила, који су храбро и херојски бранили град и пружили снажан отпор немачкој војсци. Чак и у немачким списима стоји записано да су били изненађени отпором који су пружали многобројни цивили из својих кућа, пуцајући на непријатеља. Зато и данас, 84 године касније, одајемо почаст тим храбрим људима који су се жртвовали за слободу у којој уживамо. Они су дали своје животе, а ми смо дужни да дамо све од себе да сачувамо сећање и на њих и све остале суграђане, који су страдали борећи се за слободу града и државе”, истакао је Бранко Поповић члан Градског већа.
У име ужичког СУБНОР-а говорио је председник те организације Милић Вукић. Према његовим речима велики број страдалих говори о болу, али и о величини жртве.
“Међу многим јунацима тога дана заувек ћемо памтити наредника Милоја Зечевића који је у тренутку када су непријатељски тенкови претили да сломе одбрану скочио на немачки тенк и противтенковском мином га уништио, а затим и сам пао погођен рафалом са другог тенка. Његово име урезано је у темеље слободе овог града, али Милоје није био једини. Када су немачке снаге пробиле одбрану и продрле у град снажан отпор са положаја на брду Забучје и Доварје пружиле су батерије Трећег и Петог противтенковског дивизиона, Пете ваздушне зоне из Краљева под командом пуковника Миливоја Тадића. Заједно са њима у крвавој борби учествовале су јединице 63. Пешадијског пука, Пешадијска подофицирска школа као и Прва батерија Шестог противтенковског дивизиона. Та комбинација храбрости и одлучности успорила је продор непријатеља. Иако бројчано и технички надјачани, наши борци нису узмицали, борили су се за сваки метар града, за свако домаћинство, за сваку кућу, за сваку породицу. У спречавању продора према кључним објектима у граду међу грађанима који су пружали отпор посебно се истакао Драгомир Николић машиновођа ужичке ложионице. Јуначки је дејствовао митраљезом из кафане “Златибор” све док немачки тенк у свом крвавом походу није срушио објекат у коме је било митраљеско гнездо. Та храброст и решеност, то је дух Ужица и дух Србије. Данас док се кљањамо сенима палих изражавам вечну захвалност и дубоко поштовање свим борцима знаним и незнаним који су тог дана стали у одбрану слободе. Наша дужност је да их не заборавимо да о њима говоримо пишемо и учимо децу, да се сећамо да слобода никада није била поклоњена, већ у крви изборена”, нагласио је Вукић.
Као и претходних година свештеници ужичке цркве служили су парастос погинулима, а венце су поред представника града и СУБНОР-а положиле делегације Градске општине Севојно, МЗ Царина, Војске Србије, Градски одбор потомака ратника “Мајор Коста Тодоровић” 1912-1920, Удружења ратних војних ветерана Златиборског округа, Ужица и Севојна и Социјалистичке партије Србије. Догађају су присуствовали и ученици ужичких основних школа.
