Најбоље ужичко -Зора- најслађа ужичка традиција скоро девет деценија
21/07/2021

Најбоље ужичко -Зора- најслађа ужичка традиција скоро девет деценија

Најстарија ужичка посластичарница постоји од 1933. године, а у њој се и данас по мишљењу Ужичана једу најбољи колачи. За њих их 88 година спрема породица Доневски у којој се све генерације баве посластичарским занатом.

Зоран Доневски наследио је посао од својих родитеља Илије и Божике, а који су опет наследили посао од Илијиног оца Драгана.

“Деда Драган је из Македоније први дошао у Ужице још 1933. године. Те године је на тадашњој Житној пијаци, где се данас налази хотел „Златибор“, отворио своју посластичарницу.

После неколико година преселили су се и моја бака са синовима Илијом и Мартином. Наставили су успешно да раде као посластичари и после Другог светског рата.Чича Мартин и мој отац су наставили тај посао. Наставили су да праве колаче, пецива и сладоледе по дедином рецепту. Отворили су на ћошку „Зору“, којој је име дао мој деда. Он је волео да ради ноћу, припремао је пецива, а и колаче и јутра је често дочекивао у радњи, па отуда и име „Зора“, прича Зоран Доневски који је данас власник “Зориног унучета”, који је одраставши у “Зори” посластичарским послом почео да се бави већ са 16 година.

“Наставио сам  традицију. Све оно је што су моји правили, данас радимо супруга и ја јер не треба кварити тај квалитет,  бренд и традицију. Нисмо хтели да додајемо нешто. Та урмашица, баклава, кремпита или шампита се и даље прави по истом дедином рецепту. Не треба то стављати у заборав. Али, старе рецепте љубоморно чувамо. Ти рецепти се преносе са колено на колено. Деда и баба су правили колаче по тим рецептима из давнина. Долазе нам старе муштерије са унуцима. Смењују се генерације, а ми и даље трајемо“, каже Зоран Доневски.

Асортиман у овој посластичарници је исти годинама у назад.То су традиционални колачи а  у данашње време је тешко опстати на тржишту јер је конкуренција велика, али Доневски не одустају од тога да колаче праве домаћински.

„Све је домаће, чак и џемове које користимо смо сами правили, муштерије знају да је све без адитива, зато и опстајемо на тржишту толики низ година. Мој брат и ја смо наставили традицију, а да ли ће наша деца то ћемо видети“, истиче Зоранова сестра Наташа Милановић.

Зоран је наследио свог деду, а ко ће наставити традицију прављења најбољих колача у Ужицу, кажу још се не зна.

„Ако не деца, можда унучићи наставе посластичарски посао, никада се не зна. Како је Зоран наследио свог деду, тако ће можда и наши унуци да наследе нас“, каже Мирјана Доневски.

Било деца или уничићи Ужичани се надају да ће се традиција најстарије посластичарске радње у граду и њихових колача  наставити.

Извор:predsednik.rs