У Галерији Рефлектор биће одржана прва самостална изложба суграђанина Петра Вуковића под називом “Штампач који је штампао силе” у суботу 23. октобра у 19 часова. Изложба је отворена за јавност на дан отварања, а од 25 до 29.октобра се може погледати на заказивање на е маил адресу галерије galleryreflektor@
Штампаш бројеве, додаде изненада, мада мислим да стриктно технички говорећи то није тачно, одговорићу ти кроз бескрајно пластичну хемеротеку, с обзиром да се унутар форме све своди на функције, на диференцијалне динамизме који кородирају мрешкајуће лупеже, као нека епидемија функција, или можда као зујање нула и јединица, 11100, можда пре брујање, а ти се и даље из неког трећег лица питаш, значи ли све то, то на шта показујеш, да бараташ неком озбиљном справом, инструментом који кроз илузију свесности подваљује то све, с обзиром да твој стил толико скичи на технологију која му не да да се развије, да стресе са себе то све које убија могућности, док све то смрди веома, али нисам довољно квалификована да одговорим на питање које сте ми поставили у вези са штампачем, јер шта је уосталом једна недеља која се састоји од 604800 секунди, или типографија једноставно не може да упије формализме који обликују конвенције, мада сматрам да су то само клишеи заробљени у растерима бескраја, и да нас кроз њих ислеђују контекстуални модалитети сфероида, али када се фигуре појаве тада аскеза урла запиткујући о везивању за њене плодове, тада грабуље постају гробље, као фотографски снимак запечаћен у шкрипавим сећањима или на металној плочи, на стереотипним плочама, отисак неке слике, калуп са сликама за умножавање, растер оптерећен смрадовима етимологије, задах претеривања, међутим, умереност се увек вуцара са низовима, све су то само низови, само правилни ритмови изоловани од шумова, од шума, до дана који нам открије необично жив мирис ливаде на којој расте неки жанровски рококо, немојте да ме прекидате, сматрам да се правите луди, настави, стога описи узајамног деловања тела ипак настају услед дефинисања концепта гравитације, што значи да је за истрагу ипак од великог значаја направа која штампа силе, изгубљена направа, стога како вас не мрзи да се и даље фолирате, пошто сами до
лудила понављате следеће звонке речи које варају устајале мирисе ове јавне установе од значаја, али цитирам, идеје су само консеквенца преноса деловања кроз безграничне просторе, кроз низове који јењавају кроз ствари, као мирис жеге, као дијагонални полиритмички шумови кукаца, буба је аутомобил, као фигура, господине, не можете себи допустити да су ове институције за другове, за политике пријатељства које се ваљају у васколиком релативитету као свиње у блату, ипак се не заносите господине, пси напољу чекају остатке дана, пардон, друже научниче, простирање није време, али није ни невреме, господине, убеђен сам дубоко у то, толико дубоко да у својој незаситој вољи за моћ занемарујем чињеницу да се рефлексивна контрола храни контекстуалним модалитетима на динамизованој површини сфероида, мада то отвара једну од оних ноћи, једну од оних тмина кроз коју лутају ови либерални сведоци,прилепљени уз хладну истину топологизованих паукових нити дана, ноћи аутоматских илустрација које се муњевито расточе у хрскаве слојеве позадине, мада ако желите присуство фигуре морате имати и крајолик друже, пардон господине научниче, описе дворишта, крошње липа, влажан и тежак ваздух, ноћ, опет ноћ испод сазвежђа која прекида монолог и објашњава да није, јер то није зато што негација мора, понављам мора, отворити могућности које је заробило ово све, пошто силе треба да имају неке могућности, клизаве, али ипак могућности, 186 секунди пауза углачана, исполирана од коске до коскее, од коцке до коске до коцке, од тачке до тачке повраћа сразмеру, експресивно бљује наслаге знања, како по себи тако и по другима, по трећима, док из свих полусажваканих прозодија завист проговара као скулптура, мада се пре и после ње њуши као формула оправдана само аксиомом, уграђеним у неку апокатастазу дишућег сна, закривљеног сабирно.
Велимир Поповић и Петар Вуковић
Кратка биографија Петар Вуковић
Рођен у граду Ужицу.
Завршио Факултет Примењених Уметности у Београду, одсек Индустријски Дизајн.
Битне одреднице у каријери:
Један од 15 награђених финалиста конкурса Michellin Challenge Design,“ Drive your Passion.“ 2015.
Рад у фирми „ВЕНТЕС“ која се бави производњом уређаја за вентилацију, грејање, климатизацију.
Ангажовање у фирми „АРПЕЛ“ и дизајн спољне оплате CNC ласерског система за сечење метала.
Дизајн спољне оплате пуњача за електрична возила.
Дизајн градског електричног аутомобила „Урбан Концепт“.
Дизајн индустријске машине за адитивну производњу објеката од пластике.
Излагање на групној изложби „Almost Resistance“ у галерији U10, Београд 2018.
email: vuki85@gmail.com
Instagram: petar_vuk_
https://www.behance.net/PetarVuk
https://www.linkedin.com/in/petar-vukovic-8404764b/
