Поводом изложбе посвећене Ери Миливојевићу „Уметност јесте живот“ у Градској галерији Ужице, а у оквиру програма „Национална престоница културе – Ужице“, у уторак 29. октобра 2024, биће изведена два јавна перформанса и једно предавање.
Програм:
12.00 часова , плато код Народног музеја Ужице
Драгана Жаревац, НЕ ЗНАМ ШТА МЕ ЈЕ ОБУЗЕЛО, АЛИ ЗНАМ ДА ЈЕСТЕ
Започињући истраживање ослушкивањем Ериног говора, Жаревац се суочава са сопственим страхом од непознатог, страхом од тешкоћа у кретању, од могуће повреде, од слабљења чула. Селотејп употребљава као потпору у комуникацији. Будући да је најбољи начин за превазилажење страха, његово прихватање и кретање њему у сусрет, Жаревац креће у сусрет непознатом, у сусрет публици, окружујућем простору и непознатом значењу, развијајући у себи поверење да ће добити подршку. Верујући у оно што Рози Брајдоти назива афирмативна етика, Жаревац креира перформанс као парадигму живота у коме не видимо будућност, али се с поверењем крећемо даље као да је живот добар и као да нас подржава у напредовању.
13.30 часова , шеталиште поред реке Ђетиње (у близини Хидроцентрале)
Сања Латиновић, БОЉЕ ВИДИМ НА ДАЉИНУ
Перформанс Сање Латиновић, под називом „Боље видим на даљину“, осмишљен за ову прилику, мислено и физички ослања се на природу њених ранијих акција. Перформанс једноставног тока али сложене симболике одиграва се са обе стране реке. Публика са једне стране шеталишта поред Ђетиње са двогледима прати Сањино кретање. Мирна процесуалност Сањиног ходања са огледалом – знаком на леђима прати се насупрот, двогледима статично. Надовезујући се на своје раније перформансе а опет у саодношењу са акцијама Ере Миливојевића, Латиновић овом приликом уводи параметре који су карактеристични за оба аутора, као што су односи између тела као форми унутар датог простора, релација понашања у односу на објекат (огледало, двоглед) и дати амбијент (овом приликом – јавни простор). Употреба материјала, стакла, огледала честа је код оба перформера с тим да га користе опозитно, Сања као фрагилну структуру која у односу на уметничнино тело увек представља како елемент симболичне баријере тако и стварног ризика, док Ера стаклену огледалну површину употребљава као редимејд матрицу у односу на коју се даље развија акција.
19.00 часова, Градска галерија Ужице
Предавање „Ера Миливојевић“, Слађана Петровић Варагић
У оквиру циклуса „Из културне ризнице града“, од марта 2024 – до марта 2025, предавања о знаменитим Ужичанима.
Уметник Ера Миливојевић, један од пионира концептуалне уметности у Србији и Југославији, живео је уметност свакодневно. До краја живота (2021) и уметничког рада истрајавао је на доследности свог уметничког израза који на специфичан начин успоставља оквире „дематеријализације“.