Парастосом и полагањем венаца на спомен обележје погинулим војницима и официрима у ратовима деведесетих у Ужицу, одата је почаст палим херојима и обележена 24. годишњица почетка НАТО бомбардовања СР Југославије, односно Србије.
“Као и протеклих 15 година и данас смо се окупили да се поклонимо сенима бораца Ужица, Златиборског округа, Србије који су своје младе животе дали за отаџбину. Удружења ветерана Златиборског округа као и чланови породица погинулих бораца неће дозволити да њихова имена падну у заборав”, истакао је председник Савеза Удружења ветерана и ратних војних инвалида ратова од 1990. године Златиборског округа Ранко Обрадовић.
Према његовим речима доказ за то је и Монографија у част погинулих бораца Златиборског округа, која је издата почетком ове године и за коју влада огромно интересовање не само чланова породица и пријатеља већ и свих грађана Ужица и округа. Обрадовић додаје да монографија садржи биографије 105 погинулих бораца, 3 цивилне жртве рата и три лица која су преминула од последица осиромашеног уранијума, као и податак да од 111 погинулих и умрлих њих 55 нису формирали своје породице и да је њих 18 било на одслужењу војног рока, од којих ниједан није имао 22 године.
У име града Ужица присутнима се обратио члан Градског већа Слободан Шиљковић, истакавши да никада не смемо заборавити жртву свих бораца и цивила који су страдали током бомбардовања.
“Према проценама различитих извора погинуло је око 2500 цивила и око 1000 војника и полицајаца. У том рату који је трајао 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, здравствене установе, медијске куће, војни објекти. И у нашем крају као и свим широм Југославије погинуло је много недужних којих треба да се сећамо увек, са жељом да се ова трагедија никада више не понови”.
Пре 24 године, 24. марта 1999. године, започела је агресија НАТО на Србију, односно Савезну Републику Југославију. Наредбу за напад дао је Хавијер Солана у то време Генерални секретар НАТО-а, тадашњем команданту савезничких снага, генералу САД Веслију Кларку, иако није постојало одобрење Савета безбедности УН. Према подацима Министарства одбране Србије, током ваздушне агресије НАТО убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 деце и 1.031 припадник Војске и полиције. Према истом извору, рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се води као нестало.
Агресија је обустављена потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије. Савет безбедности УН усвојио је тада Резолуцију 1244. У покрајину је упућено 37.200 војника у саставу мисије КФОР, из 36 земаља.
