Низ легедни и претпоставки наставља се и када је реч о пореклу имена града Ужица. Оно у шта можемо бити сигурни је да овај град, са мање или више промена у писању и изговарању, носи ово име више од седам векова.
Ужице се, званично и први пут, помиње 09.10.1329. године у документима из Дубровачког архива. Крајем 12. века, у повељи из манастира Студеница, спомиње се да је Ужице ушло у састав Немањине средњовековне државе. Приповеда се и да су сви они који су се противили турској власти били затварани у логор опасан жицом, па када су затвореници враћани назад, Турци су узвикивали – Водимо их у жице. Ипак, ова легенда искључује наведену могућност да град носи ово име и пре турског доба. Постоји и легенда да су се у Ужицу правила ужад којима су се везивали снопови жита – пошто су била мала, ужад су називана ужице, па одатле и веровање да је град тако добио име. Такође, може се чути да је постојао дућан који је често био на мети лопова, па је тако газда одлучио да стави жице около. Једне прилике, када су лопови јурнули ка дућану, упали су у жице и рекли – вала, браћо, нећемо ти никад више у жице. Народ је, наводоно, од тада назвао град тако.
Ипак, гледано етимолошки и лингвистички, име града везује се за реч жлица (назив који су Срби користили за реч кашика пре појаеве овог турцизма), јер се налази у котлини која је налик кусалу кашике. Старословенска реч льжица после губљења полугласника и метатезе лж у жл, изговарало се на разне начине: жлица, лажица, ужица. На крају – Ужице.
