Полагањем цвећа и одавањем почасти страдалима, обележено је 85 година од трагичне експлозије у трезорима Фабрике оружја и муниције у Ужицу, која се догодила 22. новембра 1941. године.

Парастос су служили свештеници ужичке цркве а венце и цвеће положили су представници града Ужца, Градске општине Севојно, СУБНОР-а Србије и ужичке организације СУБНОР-а, припадници Војске Србије и Министарства унутрашњих послова, представници удружења бораца и потомака ратника, политичких странака, родбина жртава и грађани.

Према досадашњим истраживањима Народног музеја Ужице, у експлозији је погинуло 120 људи, од којих је именом и презименом познато 111 – 62 цивила и 49 радника.
Фабрика оружја и муниције почела је са радом 24. септембра 1941. године, након ослобођења Ужица у Другом светском рату. У време Ужичке републике, у подземним просторијама некадашњих трезора Народне банке Краљевине Југославије, производило се оружје и муниција за борбу против фашистичког терора.

Радници су у три смене производили пушчане и пиштољске метке, пушке, ручне бомбе, нагазне мине и вршили ремонт оружја и војне опреме. Оружје произведено у Ужицу стизало је до партизанских јединица у различитим деловима поробљене земље. Део подземних просторија служио је и као склониште за цивиле који су се спасавали од непријатељских бомбардовања.

Трагедија се догодила 22. новембра 1941. године, око 15 часова, када је у складишту готових производа и муниције дошло до експлозије која се проширила на оба тунела. Уследиле су нове експлозије, а спасавање рањених и извлачење погинулих било је изузетно опасно. Експлозије су трајале све до наредног дана.

У трагедији су страдали радници фабрике и цивили који су у подземним просторијама потражили уточиште. Уништена је и готово целокупна количина оружја припремљена за фронт.

„Данас, осам и по деценија касније, наша је људска и морална дужност да сачувамо од заборава свако име, сваку жртву тог новембарског поподнева. Ови људи нису страдали случајно. Они су уградили своје животе у темеље слободе коју ми данас живимо. Њихова храброст и спремност на жртву обавезују нас да чувамо мир, поштујемо сопствену историју и будућим генерацијама преносимо истину о цени слободе“, истакла је обраћајући се присутнима Славица Стефановић директорка Народног музеја.






