Свечаном седницом Скупштине града, одржаном поводом 9. октобра – Дана града, Ужице је обележило 697 година од првог писаног помена у документима сачуваним у Дубровачком архиву. Свечаности су присуствовали представници републичких и локалних институција, дипломатског кора, градова побратима, јавних установа, образовних и културних институција, привреде, као и бројни гости и грађани.

У име Скупштне града Ужица присутне је поздравила председница Скупштине Данијела Васиљевић, која је истакла да Ужице кроз своју историју негује толеранцију, отвореност и поштовање различитости, истовремено чувајући традицију и вредности које су му оставили преци.
„На темељима традиције и поштовања вредности за које су се борили наши преци, уз уважавање савремених тенденција, Ужице данас гради сопствени пут и ствара шансе за даљи развој и напредак“, поручила је Васиљевић.
Она је истакла значај заједничке одговорности за будућност града и позвала суграђане да својим знањем, радом и личним примером допринесу његовом развоју.
„Ако не можемо у будућности да будемо моћнији него што јесмо, будимо мудрији и нека свако од нас најбољи део себе уложи у будућност овог града и свих наших потомака“, поручила је председница Скупштине града.
Обраћајући се присутнима, заменик градоначелнице Ужица Рајко Радосављевић истакао је да је Дан града прилика да се са поносом сагледају историја, садашњост и будућност Ужица, али и да се ода признање генерацијама које су својим радом, знањем и храброшћу стварале град.
„Ужице није само место у коме живимо. Ужице је наша историја, наше сећање, наша традиција и наша кућа. Овај град су кроз векове стварале генерације људи који су радили, градили, учили, стварали и борили се за свој град, остављајући трагове по којима их и данас памтимо“, рекао је Радосављевић.

Он је нагласио да су управо људи највећа снага Ужица – они који су развијали привреду, просвету, културу и спорт и својим знањем и талентом представљали град далеко ван његових граница.
Говорећи о резултатима оствареним током претходне године, Радосављевић је указао на улагања у здравство, образовање, предшколско васпитање, инфраструктуру, културу, туризам и спорт.
У области здравства створени су пројектно-технички услови за будућу реконструкцију и доградњу Здравственог центра и Опште болнице у Ужицу. Како је истакао, реч је о пројекту од регионалног значаја, који би требало да допринесе унапређењу здравствене заштите и додатном јачању улоге Ужица као регионалног центра.
Посебна пажња посвећена је образовању младих и стварању услова за стицање знања и вештина потребних савременом тржишту рада. У том контексту, Радосављевић је издвојио рад на тренинг-центру за дуално и целоживотно образовање у Крчагову, као и континуирана улагања у школске објекте.
„Када говоримо о деци, можда је највећи напредак у протеклим годинама остварен управо у области предшколског васпитања. Захваљујући изградњи нових објеката и реконструкцији постојећих, дошли смо до зацртаног циља – свако дете у Ужицу има своје место у вртићу“, нагласио је Радосављевић.

Међу значајним инфраструктурним пројектима издвојио је реконструкцију водовода високе зоне, санацију водоводне мреже, радове на кориту реке Ђетиње, као и улагања у путну инфраструктуру у граду, приградским насељима, Севојну и сеоским месним заједницама.
У току су или су покренути радови на више путних праваца, укључујући деонице Ада–Врела–Љубање–Дрежник, Дрежник–Северово и Торине–Металика, као и радови на санацији појединих градских улица. Међу капиталним пројектима навео је обилазницу око Ужица и тунел Кадињача.
Говорећи о култури и очувању наслеђа, Радосављевић је истакао значај реконструкције Старог града и водене куле, завршетка реплике Виле Миловановића у Луговској долини, нове сталне поставке Народног музеја, као и припрема за почетак рада Дечјег културног центра и галерије „Керамика“.
Подршка спорту, према његовим речима, огледа се како у издвајањима за клубове тако и у изградњи и уређењу спортске инфраструктуре, укључујући терен са вештачком травом у Крчагову и нове терене у различитим деловима града.
„Пред нама је још много посла, много потреба, очекивања и пројеката које желимо да реализујемо. Али оно што нас охрабрује јесте чињеница да Ужице има снагу да иде напред. Има људе, знање, потенцијале и будућност коју ћемо заједно да градимо“, поручио је Радосављевић.
У име Града Ужица честитао је суграђанима Дан града, уз поруку да је обавеза садашњих генерација да сачувају оно што су наследиле и будућим генерацијама оставе још боље место за живот.
Честитке поводом Дана града Ужицу је упутила и Милица Ђурђевић Стаменковски, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у техничком мандату.

Говорећи о историји Ужица и његовом слободарском духу, истакла је да су се кроз векове мењале војске, заставе и историјске околности, али да су остали истрајност, приврженост завичају и љубав према слободи.
„Много је воде прошло Ђетињом, али Ужице и даље стоји“, истакла је министарка, осврћући се на готово седам векова трајања града.
Посебно је нагласила да су снага Ужица његови људи, породице које остају у свом крају, раде, стварају и доприносе напретку заједнице.
Као један од најзначајнијих показатеља будућности града издвојила је податак који је изнела у свом обраћању – да је у првих шест месеци 2026. године у Ужицу рођено 55 беба више него у истом периоду претходне године.
„Шта друго можемо да пожелимо и шта друго јесте наш циљ него да нам се испуне колевке, да нам живе породице“, поручила је Ђурђевић Стаменковски.

Она је истакла значај унапређења здравствене заштите и подршке изградњи регионалног клиничког центра, као и потребу да породице у граду и селима имају услове да живе од свог рада, развијају пољопривреду и сигурније планирају будућност.
Осврћући се на очување културног наслеђа, нагласила је да се традиција не чува само у музејским витринама и институцијама, већ и у породицама, кроз приче, песму, обичаје и преношење вредности са генерације на генерацију.
„Ви сте, као Ужичани, пример достојанства, поноса, одважности и српске снаге“, поручила је министарка, честитајући грађанима празник града.

Посебан део свечане седнице било је уручење јавних признања и награда града Ужица за 2026. годину, којима се одаје признање појединцима, установама, организацијама и привредним субјектима за изузетне резултате, дугогодишњи рад и допринос развоју локалне заједнице.
Највише признање – почасни грађанин града Ужица – додељено је Љубомиру Љубојевићу, легендарном српском шаховском велемајстору рођеном у Ужицу.
Љубојевић је титулу међународног мајстора стекао 1970, а велемајстора 1971. године. Био је првак Југославије 1977. и 1982. године, освојио је Отворено првенство Канаде 1974. године, а почетком 1983. био је трећи шахиста света на ранг-листи, иза Анатолија Карпова и Гарија Каспарова.

За репрезентацију Југославије наступио је на 12 шаховских олимпијада, девет пута као прва табла. На Олимпијади у Скопљу 1972. године освојио је појединачну златну медаљу на трећој табли, као и три бронзане медаље током олимпијских наступа. Током каријере побеђивао је бројне највеће светске шахисте, међу којима и светске шампионе Карпова, Каспарова и Вишванатана Ананда. Добитник је и Награде за животно дело Шаховског савеза Србије за 2026. годину.
Признање је потврда његовог изузетног спортског пута, али и трајне везе са родним градом, у који се радо враћао и у коме живи његова породица.

Награда града Ужица за изузетне резултате у раду додељена је:
– Ивани Јечменици, личној пратиљи детета у Градском центру за услуге социјалне заштите, за посвећеност, хуманост и подршку детету.
– Јелици Стевановић, наставници информатике и рачунарства, за допринос образовању, развоју роботике и информатичких компетенција ученика.
– Тијани Видаковић, наставници Средње музичке школе „Војислав Лале Стефановић“, за допринос музичком образовању, очувању традиционалне музике и културном животу града.
– Славољубу Васићу, оснивачу и председнику Добровољног ватрогасног друштва „Кадињача“, за заслуге у области одбране отаџбине и добровољног ватрогаства.
– Екипи Лоб Сити Баскет 3х3 Севојно, за освојено прво место на међународном турниру Плазма спортских игара младих у Сплиту, где је представљала Ужице и Србију. Екипу су чинили Вељко Драговић, Давид Павловић, Димитрије Страњаковић и Јован Никитовић, а предводио ју је тренер Младен Туцовић.
– Бојану Радојичићу, за вишегодишњи рад на прикупљању и очувању података о учесницима Балканских и Првог светског рата и истраживање ратних меморијала.
– Матији Павићевићу, ученику Техничке школе, за иновативни пројекат „Цитадел“, заснован на примени вештачке интелигенције, и успехе у областима роботике, информатике и технологије.
– Матеји Трипковићу, члану Стрељачког клуба „Алекса Дејовић“, за освојену бронзану медаљу на Европском првенству у стрељаштву у Јеревану, као члану сениорске репрезентације Србије.
– Марији Минић, ђаку генерације Основне школе „Нада Матић“, за изузетне резултате на републичким такмичењима из информатике и математике и учешће на међународним такмичењима.
– Вуку Филиповићу, за успехе на такмичењима из информатике и рачунарства, као и Српској информатичкој олимпијади.
– Марици Лазовић, мастер дефектологу у Основној школи „Миодраг В. Матић“, за дугогодишњи рад са децом и особама са сметњама у развоју и допринос њиховом оснаживању.
– Јовиши Поњавићу, младом пољопривреднику из Никојевића, за посвећеност породичном газдинству и развоју пољопривреде.
– Ђорђу Васиљевићу, наставнику хармонике у Музичкој школи „Војислав Лале Стефановић“, за музичка достигнућа и успехе на домаћим и међународним такмичењима.
– Лазару Мијатовићу, ученику Средње музичке школе „Војислав Лале Стефановић“, за изузетне резултате у музичком образовању и освојено прво место на Светском трофеју у Монтаржију у Француској.

Плакета града Ужица додељује се за резултате остварене у дужем временском периоду, а овогодишњи добитници су:
– Народни музеј Ужице – за дугогодишњи стручни рад на очувању, истраживању и презентацији културно-историјског наслеђа Ужица и Златиборског краја.
– Самостална занатска радња „Смиж“, власника Жељка Селаковића – поводом 30 година успешног пословања у производњи врата и специјализоване опреме.
– Основна школа „Душан Јерковић“ – за седам деценија рада у образовању и васпитању младих.
– Црвени крст Ужице – за 150 година постојања и хуманитарног деловања.
– Проф. др Милован Лукић – за допринос образовању и проучавању историје Ужица и ужичког краја.
– Драгомир Циго Радовић – за дугогодишњи рад у култури, аматерском стваралаштву и друштвеном животу Севојна.
– Народна библиотека Ужице – за 170 година традиције, развој библиотечке и издавачке делатности и доступност знања и културе грађанима.
– Наташа Ракетић – новинарка и уредница Радио Београда 1, за професионални допринос новинарству и афирмацији Ужица.
– Небојша Котлајић – новинар и презентер Радио-телевизије Србије, за професионални рад и допринос неговању српског језика.
– Адам Бакрачлић – за допринос развоју сарадње Ужица и француског града Мезијер на Сени.
– Економска школа Ужице – за осам деценија рада у образовању младих и допринос животу локалне заједнице.
– Проф. др Бранкица Тодоровић – за изузетне резултате у образовању, менторском раду и развоју ученичког предузетништва.
– Горан Мандић, власник штампарије „Инпринт граф“ – за дугогодишње успешно пословање, хуманитарни рад и допринос граду.
Повеља града Ужица, за заслуге и дела која доприносе укупном развоју града, додељена је:
– Проф. др Радмили Николић, за вишедеценијски допринос педагошким наукама, образовању наставника, научном раду и развоју образовних институција.
– Милораду Ракићу, учеснику Народноослободилачког рата од 1943. до 1945. године, за учешће у борбама за ослобођење земље и Београда у октобру 1944. године. Према образложењу признања, једини је живи учесник Београдске операције.

Доделом признања град је одао почаст људима који својим знањем, радом, хуманошћу, стваралаштвом и пожртвованошћу доприносе развоју Ужица, као и установама и организацијама које деценијама чувају његово културно, образовно и историјско наслеђе.

У уметничком делу програма наступили су ученици Музичке школе „Војислав Лале Стефановић“, глумци ужичког Народног позоришта, као и Љубица Вранеш првакиња Опере Народног позоришта у Београду.

Присутнима је приказан и уметнички филм „Ужицу с љубављу“.






