Трећу годину заредом, а ове и поводом јубилеја, 15 година постојања и рада Дневног боравка за децу и младе са сметњама у развоју одржане су „Игре без граница“, у којима су поред корисника ужичког боравка учествовали чланови ужичких удружења особа са инвалидитетом и чланови удружења „Зрачак“ из Чајетине, као и полазници Предшколске установе Ужице.
Према речима Христине Дабић, вд директора Градског центра за услуге социјалне заштите, Дневни боравак за децу и младе са сметњама у развоју није само дневна услуга у заједници, већ много више.
„То је за нас симбол заједништва, посвећености, сарадње… Током 15 година колико постоји, кроз њега је прошло на десетине деце и младих и сви су ту нашли неки вид уточишта, сигурности и пре свега прихваћености, што је за њих било кључно. Кроз сарадњу са стручним радницима у дневном боравку, али и уз помоћ локалне самоуправе и других релевантних актера у друштевној заједници, као што су основне и средње школе, Предшколска установа, установе културе, Здравствени центар и невладине организације, ми смо успели да створимо окружење у коме ће се корисници осећати сигурно и прихваћено и у коме ће у складу са индивидуалним планом они постићи највише што могу. Наш циљ је да се они што више осамостале и буду прихваћени“, истакла је Дабић.
Боравак тренутно има 19 корисника старости до 30 година, али ће се по речима координарторке Милене Станишић то променити по успостављању услуге Деневног боравка за одрасле са сметњама у развоју. Тада ће се, како ситиче, отворити простор за нове кориснике старости до 18 година, којима је овај вид подршке веома значајан.
„Већина наших корисника користи услугу од самог почетка и они су просто навикли на ову врсту подршке и мислим да ни они, ни њихове породице, не могу да замисле дан без доласка у боравак. Већина долази свакодневно, а ми се трудимо да им време које овде проведу буде и лепо и да се осећају прихваћено и корисно. Због тога се трудимо да проширимо капацитет и надамо се да ћемо у томе успети већ током ове године. Мислим да им је то драгоцено јер после завршене школе то им преостаје као нека врста обавезе и даље социјализације“, наглашава координаторка Дневног боравка.
