У Крагујевцу је 15. фебруара 1835. године донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије. Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник израдио је текст устава, а Глигорије Возаровић био је први који је укоричио и повезао Сретењски устав. Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован. Велике силе сматрале су га превише либералним – у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.
У Србији ће субота 15. недеља16. и понедељак 17. фебруар бити нерадни дани због обележавања Дана државности Србије – Сретења. Како се наводи у Закону о државним и другим празницима у Републици Србији “ако један од датума када се празнују државни празници Републике Србије падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана”, а како 16. фебруар ове године пада у недељу, неће се радити и 17. фебруара.
