Лепа Брена проџект
12/02/2024

Лепа Брена проџект

Представа “Лепа Брена проџект” биће изведена 4. марта са почетком у 20 часова на Великој сцени Народног позоришта Ужице. Продаја улазница од 13. фебруара на билетарници позоришта радним данима од 14 до 20 часова. Цена улазнице 1500 динара.

Лепа Брена је највећа звезда Југославије, симбол њеног шоубизниса и просперитета. Њена каријера која је почела у турбулентним осамдесетим годинама, као да прати све социјалистичке и постсоцијалистичке културне, политичке и економске трансформације које су се десиле са Југославијом, укључујући и распад земље и њену стидљиву реинвенцију у културном простору. У фигуру Лепе Брене уписане су теме шоу бизниса, односно тржишно-капиталистичког функционисања у социјалистичкој економији осамдесетих; потом рата , транзиције на капитализам и гомилање богатства, и на концу носталгије за старом земљом. Истовремено, фигура Брене неминовно спаја друштвено-политички контекст са нашим личним историјама, афектима, и живљеним искуством.

Лепа Брена је дакле за нас, али верујемо и за многе друге – симбол и старе земље, и нашег одрастања, и откривања сексуалности. Зато и овај пројекат није замишљен као биографска представа, већ сасвим другачије: кроз највећи шоубизнис симбол Југославије, желимо да суштински причамо о комплексности и унутрашњим контрадикцијама последње скоро четири декаде ових простора, о његовим друштвено-политичким трансформацијама, поносу и болу, о разочарењима и нади, и о нама самима.

Сама представа подразумева истраживање различитих извођачких пракси, од стране ауторског тима и пет извођача на сцени. Реч је дакле о пет Брена које кроз монолошке исказе контекстуализују тему пројекта, проблематизују је и ступају у међусобне односе, творећи тако од низа монолога једну широку дијалошку форму.

Пројекат мобилише различите језике глумачког и плесног, те музичког театра, стварајући полигон за развој имверзивног позоришног догађаја, где сви учесници представе ступају у дијалог са наведеним тематским оквиром и наслагама сопственог сећанај и личним искуством као примарним контекстом разумевања наше колективне прошлости.

 

Аутори и редитељи: Владимир Алексић и Олга Димитријевић
Писци: Олга Димитријевић, Ведрана Клепица, Слободан Обрадовић, Маја Пелевић Тања Шљивар
Драматург: Димитрије Коканов
Кореограф: Игор Коруга
Сценограф: Никола Кнежевић
Костимографкиња: и Милица Коларић и Сенка Кљакић
Композитор: Драшко Аџић
Корепетитор: Ана Ћосовић
Организаторка и извршна продуценткиња: Оливера Кецојевић

Подела: Владимир Алексић, Јована Беловић, Јасна Ђуричић, Јелена Илић, Анђела Јовановић