Затвара се део стазе кроз клисуру реке Ђетиње због радова на обилазници

Рaдoви нa изгрaдњи oбилaзници oкo Ужицa интeнзивирajу сe oвих дaнa, а због изградње приступног пута, део клисуре реке Ђетиње биће затворен у периоду од 1. јула до 1. августа. Према речима Предрага Гавовића помоћника градоначелнице Ужица, таква одлука донета је због безбедности грађана.

“Tрeнутнo сe рaди приступнa сaoбрaћajницa, кoja je у трупу будућe oбилaзницe Ужицa, кojу извoди пoдизвoђaч из Чaчкa “ВДOO Moрaвa”. Ta приступнa сaoбрaћajницa je дo будућeг висeћeг мoстa, кojи пoвeзуje дeсну oбaлу Сурдук сa лeвoм oбaлoм Сињeвaц. Taj вeлeлeпни мoст, кojи ћe бити симoбoл грaдa Ужицa, дугaчaк 280 мeтaрa, имa стубнe нoсaчe нa стaрaни дo Сињeвцa. Дa би сe дo њeгa дoшлo мoрa дa сe изгрaди приступнa сaoбрaћajницa, зa кojу je издaтa je грaђeвинскa дoзвoлa и извoђaч рaдoвa имa рoк зa зaвршeтaк. Oбзирoм дa сe рaди o бeзбeднoсти кoрисникa стaзe кoja прoлaзи крoз клисуру, oднoснo, кaњoн Ђeтињe, и дa нaши сугрaђaни интeнзивнo и у вeликoм брojу кoристe ту стaзу, Грaд Ужицe и извoђaч рaдoвa су oдлучили дa збoг бeзбeднoсти кoрисникa стaзe зaтвoримo jeдaн дeo тe стaзe, oд тунeлa брoj 14, кoд Вeликe брaнe дo тунeлa 15, у дужини нeких 300,400 мeтaрa. Ta стaзa ћe бити пoтпунo зaтвoрeнa физички”, навео је Гавовић, истакавши да ће у договору Туристичке организације Ужице која управља кањоном и извођача радова бити постављена вертикална и хоризонтална сигнализација упозорења.

Гавовић додаје да ће Археолошки парк на отвореном “Стапарк” радити, као и до сада петком, суботом и недељом, али се до њега неће долазити турситичким возићем већ алтернативним путним правцима преко Стапара. Он је упутио апел суграђанима да се придржавају упозорења и због сопствене безбедности, поштују ову забрану.

Првобитно рок за извођење поменутих радова био је 45 дана, међутим у договору са извођачем који ће радити и викендом, изградња приступног пута биће завршена за 30 дана, односно до 1. августа.

Активности ЈКП Водовод

Предузимање свих радњи за редовну производњу и контролу воде на свим објектима у плану је ЈКП “Водовод” за понедељак 1. јул. У плану је санација кварова у Дрежнику и у Сремској улици у Севојну.

Активности ЈКП Нискоградња

ЈКП “Нискоградња” ће данас радити на санацији удраних рупа у улицама Кнеза Лазара (припрема и асфалтирање) и Малише Атанацковића (припрема и афатирање). Припремне активности настављају се у Улици Бранка Поповића и краку Радничког батаљона, као и у МЗ Волујац. Радиће се и санација клизишта у Потпећу и поправка пута у МЗ Буар и поправка пута јаловином у МЗ Каран (код “Тргоагента”).

Активности ЈКП Биоктош

Послови чишћења и одржавања града обављају се по плану и програму за петак и дане викенда.

Редовно прање улица по сменама и групама:

Дневна смена:

Трећа група (петак): Иве Андрића, Златиборска, 4.Пука, Бошка Бухе, Јоже Јехличке и Краља Петра Првог (Росуље-Ужичке Републике).

Четврта група (недеља): Блок Липа, Дечанска, Вуколе Дабића, Петра Ћеловића, доњи део; Трг Партизана, доњи део; Хероја Луна, од Златиборске улице и паркинг код Музеја.

 Ноћна смена (петак):

– Прва група: Николе Пашића, Жичка, Трг Светог Саве, Краља Петра Првог (Петар Ћеловић-Слануша); Сланушка, Обилићева и Димитрија Туцовића (улица Доварје- “Прогрес”).

– Друга група: Раднички Батаљон, Ужичке Републике, Димитрија Туцовића (“Макси”- “Прогрес”); Кнеза Лазара, први део; Страхињића Бана, доњи део; Омладинска, Момчила Тешића и Липа.

Послови одвожења отпада се врше по плану и програму за петак и дане викенда.

  • Грајфер не ради.

Постављају се наранџасти кошеви за кабасти отпад (задњи викенд у месецу)- петак.

Реализација два нова пројекта кроз ЕУПРО плус програм

Европска унија је преко ЕУ ПРО Плус програма обезбедила више од 9,6 милиона евра за реализацију 18 пројеката који ће допринети бољем животу становништа у 30 локалних самоуправа, које су претходно развиле територијалне стратегије. Два пројекта биће рализована у Ужицу. Њихов нослац је РРА Златибор, а реализују се у партнерству са општинама Чајетина, Бајина Башта и Пожега. Уручењу сертфиката на свечаности у Београду, присуствовала је и градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић.

Зeлeнa и eнeргeтскa трaнзициja нa тeритoриjи ИTИ Ужицe, први је пројекат вредан 1,678,069 евра и подразумева увoђeњe сoлaрних инстaлaциja и зeлeних рeшeњa у jaвнe згрaдe и прoстoрe рaди унaпрeђeњa eнeргeтскe eфикaснoсти и eкoлoшкoг oбнaвљaњa. Прojeкaт укључуje сoлaрнe eлeктрaнe, зeлeнe крoвoвe и вeртикaлнe вртoвe нa кључним лoкaциjaмa кao штo су Нaрoднo пoзoриштe у Ужицу, Рeгиoнaлни цeнтaр зa дуaлнo oбрaзoвaњe, спoртскa хaлa у Бajинoj Бaшти, Пoљoприврeднa шкoлa у Пoжeги и пoслoвнa згрaдa Кoмунaлнoг jaвнoг прeдузeћa „Злaтибoр“. Прojeкaт прoмoвишe ширoкo рaзумeвaњe зeлeнe трaнзициje и пoкaзуje oпипљивe кoристи интeгрaциje oбнoвљивe eнeргиje у jaвну инфрaструктуру.

Други је вредан 192.093 евра и односи се на изрaду Студиje jeдинствeнoг идeнтитeтa урбaних срeдинa нa тeритoриjи града Ужица и општина Чajeтинa, Пoжeгa, Бajинa Бaштa и Прибoj. Прojeкaт имa пoзитивaн утицaj нa прeкo 150.000 стaнoвникa a сaмa инициjaтивa нaстojи дa oчувa и унaпрeди урбaни кaрaктeр ширeг урбaнoг пoдручja Ужицa, прoмoвишући oдрживи урбaни рaзвoj фoкусирaн нa идeнтитету.

Сертификате Регионалним развојним агенцијама и локланим самоуправама уручили су амбасадор Европске уније у Србији, Емануеле Жиофре и министарка за европске интеграције Тања Мишчевић.

“У процесу европских интеграција  партнерство је најважније. Република Србија је држава која је кандидат за чланство зато што то жели и сматра да је то најбоље за све грађане. А Европска унија,  са друге стране,  наш је партнер на том путу ка чланству, пре свега у достизању стандарда развијених европских друштава. А то је заправо оно што је циљ и најважније у читавом процесу европских интеграција. Кроз овакве пројекте, како што су ови који данас представљамо,  показујемо да смо  кредибилан партнер, али и то колико је Србија заправо успешна у европским интеграцијама”, рекла је минстарка за европске интеграције Тања Мишчевић.

„Ови пројекти су резултат наших заједничких напора да унапредимо планирање развоја у Србији и применимо територијалне инструменте и најбоље праксе ЕУ како бисмо допринели уравнотеженијем регионалном развоју”, рекао је амбасадор Европске уније у Србији Емануеле Жиофре.

Како је појаснио, кроз ЕУ ПРО Плус програм, примењен је интегрални територијални приступ развоју, прилагођен контексту у Србији, који је прво довео до развоја 12 територијалних стратегија у којима су затим дефинисани стратешки пројекти за одређене територије чију реализацију подржава ЕУ.

Шеф програма УНОПС канцеларије у Србији Марко Вујачић је захвалио  Делегацији Европске уније и Министарству за европске интеграције на подршци и смерницама у спровођењу ове иницијативе.

“УНОПС је имао част да сарађује са локалним самоуправама, регионалним развојним агенцијама и бројним заинтересованим странама како би осигурао да ови пројекти буду добро припремљени и спреми за успешну реализацију. Наша улога је била да олакшамо процес развоја, осигурамо транспарентност, ефикасност и инклузивност и том важном задатку остајемо посвећени и у будућности.”

Пројекти су одабрани путем јавног позива ЕУ ПРО Плус програма на који су пристигле 22 пријаве, а након спроведене административне и техничке евалуације и теренских посета, укупно 18 пројеката је препоручено за подршку. Уз значајну подршку ЕУ и саме локалне самоуправе учествују у фнансирању пројеката са око 3,2 милиона евра.

Активности ЕУ ПРО Плус програма који доприноси равномернијем друштвено-економском развоју Србије, Европска унија подржава са 40 милиона евра. Програм, чију реализацију води Министарство за европске интеграције, има за циљ да допринесе побољшаном управљању територијалним развојем, економском расту и унапређењу социјалне инфраструктуре и кохезије у 99 јединица локалне самоуправе, у два региона: Региону Шумадије и западне Србије и Региону јужне и источне Србије. Активности на терену спроводи УНОПС.

Пластеници уз минимално учешће за 26 пољопривредних газдинстава

26 пољопивредних газдинстава на територији града Ужица добило је пластенике кроз програм који реализују град Ужице и Фондација Ана и Владе Дивац. Будућим корисницима и корисницама уговори су уручени данас, а наредних дана кренуће се у испоруку и монтажу на терену. За овај пројекат, који се реализује кроз програм “Дивац пољопривреди фондови- Ужице 2024. године издвојено је укупно шест милиона динара, четири милиона су средства града а два милиона динара обезбедила је Фондација.

Према речима Драгољуба Стојадиновића заменика градоначелнице Ужица, ово је наставак веома успешне сарадње града са Фондацијом “Ана и Владе Дивац”.

“Данас смо уручили 26 уговора пољопривредним произвођачима са подручја града који ће добити пластенике уз минимално сопствено учешће од 20 одсто. Реализацијом овог програма подстичемо развој пластеничке производње и могу да кажем да је из године у годину интересовање све веће. Радује и податак да 50 одсто корисника чине жене и да се е све више младих који аплицирају за овај и друге програме. Са Фондацијом Дивац радимо и на пројекту Пољопривредног фонда, као и пројекту који се односи на доделу грантова ученицима завршних разреда средње Пољопривредне школе у Пожеги”, нагласио је Стојадиновић подсетивши да је и износ директних субвенција у овој години увећан и износи 55 милиона динара.

До сада је, према његовим речима поднето око 700 захтева а позив је и даље отворен.

Бојана Вујичић координатор Фондације истиче да је заједничким улагањем града и Фондације од 2016. године до данас у износу од око 40 милиона динара подржано око 200 произвођача.

“Највише смо улагали у овчарство, козарство, пчеларство, а од пре три године град Ужице је препознао развој пластеничке производње, као потенцијал овог краја. Материјална подршка јесте јако важна али оно што је још битније, то су едукације, стално образовање, унапређење знања у области пољопривреде, тако да ћемо са Пољопривредном стручном службом организовати неколико стручних обука на тему употребе и правилног одлагања пестицида”.

Наредних дана очекује се испорука и монтажа пластеника, димензија 5m x 30m x 2,6m (150m2) или 6m x 24m x 3,2m (144m2).

Активности ЈКП Биоктош

-Послови чишћења и одржавања града обављају се по плану и програму за четвртак.

Редовно прање улица по сменама и групама:

 Дневна смена:

Трећа група : Шумадијска, Кнеза Михаила, Курсулина, Хаџи Мелентијева, Милована Глишића, Војвођанска, други део; Југ Богданова, горњи део и Орловац.

Четврта група: Јаворска, Милића Косјеровића, део; Соколска, Сремска, део; Гаврила Принципа, део; Браће Николић, део; Цара Душана, Мајке Јевросиме, део; Вишеслава Бугариновића и Арсенија Чарнојевића.

 Ноћна смена:

Прва група  :  Јована Дучића, Кнегиње Љубице, Југ Богданова, доњи део; Видовданска, цела; Косовска, Љубе Стојановића, Петра Ћеловића, горњи део; Краља Петра Првог( Доситејева- Петра Ћеловића); Немањина, од споменика Незнаном јунаку и Марије М.Магазиновић.

Друга група  : Миливоја Марића, Хероја Дејовића, Браће Чолић, Радише Бугариновићa, Александра Вучковића и Ратарска.

Послови одвожења отпада се врше по плану и програму за четвртак.

Грајфер не ради.

Меморијална изложба фотографија Нела Мирковића до 9. јула у Градском културном центру

До 9. јула Ужичани могу погледати меморијалну изложбу фотографија Неђељка Нела Мирковића (1972 – 2019) под називом “Војни објектив Нела Мирковића”, која је постављена у Великој сали Градског културног центра.  Изложбу је отворио Драган Крсмановић, пуковник у пензији.

“Неђо Мирковић је својим фотографијама милионе речи изговорио и сачувао сведочанства и сећања на војску којој смо сви ми припадали”, рекао је Драган Крсмановић, пуковник у пензији.

“Неле нас је напустио прерано, али је своје таленте искористио, умножио и успео да их стави не само у службу своје породице и блиских људи, већ и у функцију целог нашег друштва. Својим фотографијама милионе речи је изговорио и сачувао сведочанства и сећања на војску којој смо сви ми припадали. На свакој од њих можемо видети лица људи који су укључени у војску, фазе на обуци, можемо да видимо оне који су били спремни да бране своју земљу, који су је и бранили и који су оставили дубок духовни траг и обавезу будућим генерацијама да борећи се за ову земљу сведоче о нашој прошлости”, навео је Крсмановић.

Према речима Драгана Цицварића, вишег кустоса у Музеју на отвореном „Старо село“ Сирогојно, Неђо Мирковић је користио сваку прилику да објективом забележи свој доживљај војног живота. Његове фотографије настајале су на великим војним вежбама “Хоризонт” и “Поникве” 1996. године, али и на обукама јединица Ужичког корпуса и Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Југославије.

Радомир Миловић, пуковник у пензији, истакао је да је својим објективом Неђо Мирковић бележио живот и рад јединица, али и активно фотографисао и срушене објекте у НАТО бомбардовању.

“Верно је својим фото апаратом бележио догађаје и све остале активности јединица Ужичког корпуса и заједно са осталим члановима тима, Раденком Мутавџићем, Бајом Вујовићем, Обрадовићем, Љубичићем, Марјановићем и осталима, дајући немерљив допринос и да ми данас можемо све ово да видимо и да не заборавимо”.

Породица Неђа Мирковића која је била организатор изложбе, уручила је овом приликом захвалнице свима који су помогли њено отварање.