У суботу 21. августа у 19 часова у галерији Рефлектор биће отворене три изложбе Милан Кујунџић „Шум интерног поријекла“, Ана Павић „Сви цветови причају са мном“ и Алексеј Сивцевич „Раб божији“.
Милан Кујунџић
„Шум интерног поријекла“
Поставка „Шум интерног поријекла“ приказује непримјетни утицај система и експлоатацију људи у сврху доминације и контроле кроз низ монохномих радова. Они својом директношћу провоцирају посматрача, те указују на слојеве наметнутих идеологија, које ако дуже посматрамо постепено уништавају стубове друштва и креирају нови талас људске дискриминације. Радови нису заједницки груписани. Они варирају у различитим медијима, у односу на саму природу тематике коју обрађују. Покушавају јасно да прикажу слику данашњице из перспективе умјетника, колико је могуће, без филтера. Кроз преглед радова може се примјетити једна врста умјетниковог отпора према проблемима које ова излозба обухвата. Улазећи у саму тематику и њену проблематику умјетник себе излаже утицају управо тих идеологија. Самим тим потреба за отпором постаје централна перспектива сваког рада. Стављајући свој лик у своје радове умјетник проблем представља кроз своју личност. Ставља себе као примјер над којим се врши утицај, а и оног који се опире истим. Ослањајући се на то да је једини напредак данас технолошки напредак, радови се непрестано везују за тај термин, његову употребу и утицај. Шум је константа која описује непрекидне сметње у развоју и комуникацији друштва. Он долази из основе друштва коју чини човек.
Милан Кујунџић рођен је 1997. године у Фочи, Босна и Херцеговина (Република Српска). Основне студије сликарства завршио је на Академији ликовних умјетности у Требињу, катедра за сликарство, цртеж, фотографија и мултимедијална уметност, у класи професора Саве Пековића. Добитник је награде за сликарство, на истој академији, 2019. године и 2021. године добитник посебног признања на 4. Интернационалном студентском Бијеналу у Осијеку. Тренутно је мастер студент на Академији уметности у Новом Саду, модул нови ликовни медији, под менторством Стевана Којића. Излагало је на више колективних изложби у Босни и Херцеговини, Србији и Хрватској. До сада је имао пет самосталних изложби у Фочи, Требињу, Сарајеву, Новом Саду и Београду. Учествовао на бројним колонијама и радионицама у регијону и иностранстну, а неке од важнијих су филмска радионице „АЦТиве“ у Скопљу/Улцињу и филмска радионица „Фигхтинг стигма тхроугх филм“ у Лондону. Миланов умјетнички рад реализује се кроз висе медија, као што су инсталација, објекат, видео, цртеж, звук и процесуалне инсталације. У својим радовима истражује утицај свакодневних активности од стране система на друштво и околину.
Ана Павић
„Сви цветови причају са мном“
Циљ мог уметничког рада је да посматрачу приближим осећање које имам према природи и природним материјалима, биљкама; истицање важности свеукупне повезаности читавог света; али и проналажење нашег одраза у природи и учење из биљног света који нас окружује. Савременом човеку природа је постала споредна, безначајна и неприметна. Истицање њеног значаја води ка исконском зближавању са природом и покушају враћања равнотеже која је нарушена различитим факторима. Мотиве и материјале које употребљавам у својим радовима црпим из биљног света, са којима сам од раног детињства у непосредном додиру. Као реализоване уметничке структуре, ти мотиви се крећу од асоцијтивних форми блиских биљним и људским репродуктивним органима, који даљим свођењем постају апстраховани органски конструкти плодности. Однос малих и великих организама симболично представљам кроз просторне цртеже различитих величина семења, која чине јединствену целину, и у којој све функционише у међусобној вези. Осећај хармоније и симбиозе са природом је оно чему треба да тежимо као индивидуе и друштво. Бавећи се односом са природом ја сам истраживала сопство и свет који ме окружује, а природа је градила ставове и отварала питања која немају директне везе са њом. У оквиру четири различите целине (слике, цртежи у простору, скулптуре…) користим природне материјале као што су биљке, смола, кудеља, восак… Сви ти материјали позајмљени су из природе и премештени у један простор музејског карактера са намером да се успостави конекција са природом.
Ана Павић је рођена 1996. године у Ужицу, где је завршила Уметничку школу. Дипломирала је 2019. године на Академији ликовних уметности у Требињу, катедра за сликарство, цртеж, фотографију и мултимедијалну уметност, у класи професора Саве Пековића. Завршила је мастер студије на Академији уметности у Новом Саду, одсек сликарство, под менторством Влада Ранчића. Добитница је награде за изузетан успех на Академији ликовних умјетности у Требињу. Чланица УВУУ-а и СУЛУВ-а. Излагала је на више од двадесет колективних изложби у БиХ, Србији, Црној Гори. До сада је реализовала шест самосталних изложби.
Алексеј Сивцевич
„Раб божији“
Изложба Раб божији представља сабирну, ретроспективну поставку цртежа и графика из три циклуса настала у распону од четири године: Антихлебно дрво, Лептир камиказа и Победа над Сунцем.
Одбијањем да се властита уметничка егзистенција уведе у поље херметичне сигурности, избегнут је кардиналан проблем хиперестетизације. Хиперестетизација која неретко надраста фетишизацију, а укључује варирање утврђеног појма или предмета у одговарајућој ликовној техници, реципрочно штети екстензитету ликовног израза, трајно затвореном систему који окоштава. Стога је поставка Раб божији значајна, не само као резултат у оквиру студентског битка које јесте кључно исходиште укупног уметничког зрења, већ као етички поступак усмерен ка сваком спољашњем покушају да се дисциплинује стварност аутентичног искуства.
Алексеј Сивцевич, рођен 1995. године у Ужицу, Србија. Завршио Уметничку школу у Ужицу, смер техничар дизајна графике. Дипломирао на Академији ликовних умјетности у Требињу (БиХ), смер графика, у класи професора Мирка Тољића. Похађа мастер студије на Академији ликовних уметности у Новом Саду (Србија). Излагао у Србији, БиХ, Румунији и Северној Македонији. Добитник је више награда и признања, међу којима су најзначајније: Ат Сецонд Гланце / На други поглед у организацији Аустријског културног форума (2021.), 31. Ужички регионални ликовни салон – друга награда (2019.), Годишња награда графичког одсека Академије ликовних умјетности у Требињу (2018.), Награда Универзитета у Источном Сарајеву за изузетно постигнуће током студија (2015.), 6. Беокулис – прва награда за анимирани филм (2014.) и друге. Члан је УВУУ-а.
Изложба ће бити отворена уз поштовање свих епидемиолошких мера.
