“О Ђетињо, ужичка вило,
Што си тужна, шта је било?”
“Бринем се, имам ране тешке,
Ужичани моји праве грешке.”
“О Ђетињо, хладна водо,
Како би ја теби, помоћи могао?”
“Твоје мало, мени много значи,
Смеће на мени, бар ти избаци.”
“Макар до сутра, овде чекао,
Помоћу теби, мила реко.”
“Хвала теби, мило моје ђаче,
Код мене биће риба и по које паче.”
“И обала твоја биће чиста,
Ђетиња наша треба да заблиста.”
