Професор архитекта Владимир Лојаница о партерном уређењу кружног тока у Ужицу
09/11/2018

Професор архитекта Владимир Лојаница о партерном уређењу кружног тока у Ужицу

Преносимо у целости текст професора архитекте Владимира Лојанице објављен у недељнику Вести.

Град Ужице поседује богату планску и градитељску традицију у оквиру које се могу препознати успостављена и развијана начела која је веома важно уочити и даље унапређивати. Између осталог, обликовање градских простора и пажња која се посвећује јавним градским површинама једна је од основних карактеристика поменуте традиције, видљива у слојевима насталих градских амбијената. Обликовање и тематизација новог саобраћајног кружног тока је једна од интервенција у склопу нове моделације и ремоделације отворених јавних простора Ужица, дела иницијативе градске власти која је покренута пре око годину дана, о рехабитилитацији, реконструкцији, ревитализацији и осавремењавању јавних градских површина у Ужицу на потезу од кружног тока до хидроелектране.

Споменик великој победи у Великом рату откривен недавно на свечаности поводом обележавање 100 година од ослобођења Ужица у Првом светском рату

Локација кружног тока налази се на изразито експонираној позицији, непосредно на улазу у град, што јој додатно даје на значају, а такође је и веома видљива и са позиције магистралног пута. Као таква, са разлогом заслужује да има сопствени визуелни идентитет и постане памтљив мотив како за грађане, госте Ужица тако и за пролазнике, транзитне путнике.
Архитектонска композиција је стога и дефинисана у односу на приступ локацији – улаз у град и сагледавање са надвожњака. Скулптура је окренута ка уласку у град, а пројектом је замишљен и приступ са одмориштем и местом испод постамента за полагање венаца као и гориоником, местом вечне ватре, који су у функцији само приликом обележавања свечаних датума, када се за те потребе режим саобраћаја у кружном току прилагођава, како би се, у тим посебним околностима, омогућио пешачки приступ.

Са том намером, основна тема решења поменуте архитектонске композиције постамента и селекција примењених материјала смишљено доприносе истицању симбола препознатљивих и памтљивих за Ужице.


Централно место на тргу, односно на специфичан начин измештеном тежишту, фокусу читаве композиције, заузима тематска, бронзана реплика оригиналне скулптуре Велика Србија, вајара Ђорђа Јовановића, (у интерпретацији вајара Славомира Радовића), као алегоријска персонификација традиционалних културно-историјских националних вредности. Идеја да се интерпретира скулптура академског вајара Ђорђа Јовановића дошла је у склопу државне кампање обележавања стогодишњице ослобођења Ужица и Србије у Првом светском рату.

Једна од кључних концепцијских и композиционих карактеристика решења јесте управо неочекивана спрега ликовних карактеристика сасвим класицистичког уметничког правца, доминантно видљивог кроз моделовање фигуре и актуелнијег третмана архитектуре постамента у духу савременог односа према волуметрији и обликовању, као и начину материјализације пратеће архитектонске форме. Садејство две епохе, класицизам скулптуре и модерне епохе у духу савременог сензибилитета и израза који се може читати у архитектонском језику постамента, остварено је обликовањем, материјализацијом и тематизацијом.

Поменуто измештање фигуре из дво-осно симетричног тежишта групације у контрапостирану композицију доведену и стање асиметричне равнотеже, затим геометријски оштре, изломљене форме нагнутих, покренутих подзида и неочекивана смена материјала кроз просторни меандар облика, само су неке од карактеристика решења којим се кроз овај дијалог спреже поменути хронолошки и стилски распон од момента настанка скулптуре до момента њене реактуализације у савремном тренутку. Овај однос се може прочитати и кроз однос два доминантна подзида који се постепено издижу из тла и прате један другог, као два дела града који срастају преко реке, две епохе које у заједничком преплету иако различите и кроз различите метријале приказане, ипак садејствују у укупном узлету ка композиционој кулминацији фигуре попримајући при томе особености једна од друге.

Поред композиционих и обликовних карактеристика, архитектонско решење постамента и уређења кружног тока крије и слојевита симболичка значења. Кружни облик трга по природи ствари симболизује проток времена, а његова новоформирана морфологија и примењени елементи представљају метафору топографских карактеристика ужичке котлине и меандрирање реке Ђетиње кроз град. Сам терен кружног трга је покренут и представља највидљивију карактеристику ужичког крајолика а то је град који се уздиже из котлине и динамично израста из оштрог нагиба терена, у сталном дијалогу његова два дела преко меандра Ђетиње. Комплетна тектоника постамента проистекла је, дакле, из поменуте топографије града. У купастим нагибима тла може се препознати котлина, у светлосном усеку кроз тло река, околни врхови кроз мотив грубих, необрађених делова стене која прерастају у припитомљени постамент за скулптуру. Тако је и употреба и примена материјала означена одређеном врстом симболике и у вези је са природним окружењем града и његовим развојем. Трава означава природно окружење, стакло речно огледало, поменути гранит околне стене, бронза прогрес и развој индустрије, док се светлосни ефекти везују за актуелни моменат, савремене тенденције и дигитализацију.

Уређењем кружног тока Ужице добија нови градски мотив, надамо се нови памтљиви белег на улазу у град. Тиме заправо започиње и реализација иницијативе да се у духу поменуте планске и градитељске трације, унапреди квалитет јавног урбаног простора у целини, као и до сада, савременим архитектонским језиком примереним актуелном тренутку у коме се налазимо.