Поетско вече у част Милутина Бојића
09/11/2017

Поетско вече у част Милутина Бојића

Удружење потомака ратника 1912.-1920 године мајор „Коста Тодоровић“  у сарадњи са градoм Ужицем организовало је поетско вече посвећено 125. годишњици рођења Милутина Бојића на коме су се учесници надметали у казивању Бојићеве, као и  родољубиве поезије наших истакнутих песника. Жири у саставу: Радоје Андрић, директор „Лотике“, Милан Ружић, књижевник и Петар Благојевић, члан Градског већа града Ужица одлучио је да ужички регион на републичком фестивалу родољубиве поезије „У славу и част Милутина Бојића“ који ће се одржати 15. децембра у Ратничком дому – Централном дому Војске Србије представљају – Милена Чантрак, студенткиња Учитељског факултета у Ужицу, Александра Јовановић, ученица Медицинске школе и Александар Милованчевић, ученик Економске школе.

Милутин Бојић је рођен у Београду 1892, a умро у Солуну, за време рата, 1917.

Био је веома популаран једно време због своје Плаве гробнице, превођен на француски и немачки. Иако скоро почетник у литератури, он је иза себе оставио песничко дело које се још мора проучавати, а које му обезбеђује и даље место и присуство у нашој песничкој традицији.

Ученици Економске школе извели су су програм  „Милутин Бојић – песник бола и поноса“, а беседу посвећену Бојићу казивао је млади књижевник Милан Ружић.

„Лако је било, Милутине, волети Србију твога доба. Данас је то доста теже, али ми се трудимо колико можемо, јер знамо да је ти увек волиш за пола срца више од нас. Ко ће тебе у томе стићи… Ово није песма, али у овоме има и бола и поноса. Поноса има јер се ради о теби, а бола има јер ниси са нама. Ланаца, о којима си писао, данас има више него икад, а и Каини су се намножили, мој Милутине, па пришли са свих страна. Таква је данас Србија, да би твоје срце препукло да није стало онда када је требало“, истакао је Ружић.

Своје стихове у програму су казивале и чланице књижевне секције Клуба 3 Ужице – Георгина Виторовић, Мирјана Полић Марић и Драгица Ђурић.