Nakon obnove predstava Neobična pošiljka i Kraj Vikenda, u toku su probe za novu predstavu Boli Kolo, Dimitrija Kokanova, a u režiji Jovane Tomić. Reč je o mladim autorima koji su već imali prilike da pokažu svoje stvaralačke i kreativne mogućnosti na raznim scenama a Dimitrije Kokanov je nagradjen na nedavno završenom 65. Sterijnom pozorju nagradom za najbolji savremeni tekst.
Narodno pozorište Užice, koje prednjači u negovanju mladih dramskih autora, ovom prilikom uhvatilo se u koštac sa Dimitrijevim tekstom Boli kolo, kome će ovo biti i praizvedba.
Komad ”Boli kolo” kao polaznu tačku, svojevrsni lajtmotiv, uzima stvarni događaj ubistva gde je izvršilac na društvenim mrežama, nakon čina, obrazložio svoj postupak, ukazao na uzroke i krivce, odao počast svojoj ubijenoj ljubavi i celu ispovest završio izjavom – ”nisam hteo jbg”. Ova rečenica je nadalje često citirana, postala je deo pop kulture, prepoznatljiva je kao toponim za – u ovom konkretnom slučaju krajnje paradoksalno – neostvarenu ljubav, oslanjajući se na čuveni lokalni mit o strasti ”na balkanski način”, gde se ljubav graniči i/ili izjednačava sa smrću.
Gore naveden primer ubistva ilustruje fenomen ovih prostora – ”balkansku strast”, gde se, ispod, ekspresivnog, čulnog miljea, zapravo egzotizuje patrijarhalno, konzervativno ustrojstvo polova, gde se šovinizam, mačizam, seksizam uzima kao podrazumevani referentni sistem koji podržavaju i muškarci i žene.
Dimitrije Kokanov kao uzorak uzima dva heteroseksualna para, gde zahvaljujući biografijama dva muškarca i dve žene, dobijamo arhetipske predstavnike društva; oni se međusobno razlikuju u ekonomskom, društvenom, akademskom kontekstu: jedna visokoobrazovana žena, naučnica je u vezi sa mlađim čovekom iz radničke klase, dok drugi par čine moćan čovek sumnjivog biznisa, i lepotica, fitnes instruktorka I model. Zanimljivo je da ovakva postavka likova samo još čvršće uspostavlja patrijarhat kao osnovni princip dinamike njihovih odnosa, uprkos razlikama i čestim predrasudama da se viskoobrazovane žene, na primer, a priori povezuju sa kontekstom feminizma. Pisac nam, upravo zato, samim naslovom komada, ali i naznakom – narodna ljubavna igra – kao i songovima unutar komada, naznačava da je odnos ova četiri lika plesna, emotivna, ritualna partitura odnosa, čime se otvara još jedno polje tumačenja – ukorenjenost mačizma i konzervativizma u našem kulturnom nasleđu, političkom, društvenom, istorijskom. Naslov i songovi, kao i sadržaj događaja unutar teksta, uprkos savremenom miljeu, današnjem trenutku iz kog likovi delaju, donose ikonografiju ritualnog, običajnog…
Ono što je kolo simbolizovalo nekad, pored konteksta tradicije, bio je i jak društveni uticaj, kolo je omogućavalo socijalizaciju, odabir budućeg partnera, gotovo kao neka ritualna predigra, tako danas Kokanov uspostavlja savremene rituale koji oslikavaju opsednutnost sopstvnim telom i opsesiju, u isto vreme, bezuslovnog posedovanja drugog tela, partnerskog, u jasnoj hijerarhiji, naravno, submisivnog (žena) i dominantnog (muškarac). Ono što je nekad bila svojevrsna tradicionalna muško – ženska predigra, danas je krvoločna borba za preživljavanjem.
Pokretač dramskog sukoba je u ovom tekstu prevara. ‘Potlačeni’ se ipak usuđuju na neverstvo svojih moćnijih partnera, tako da se uloge menjaju te naizgled dominantni postaju žrtve. Likovi odlučuju da napuste zadate društvene obrasce i da potraže slobodu u drugim okvirima i to dovodi do tragičnog kraja. Melodramski zaplet uobličen je specifičnom formom, u osnovi fragmentarnom, delimično dijaloškom, a delimično ispovednom, monološkom.
Podjednako važna odrednica ovog komada je beli tekst, što otvara spektar mogućnosti interpretacije i glumačke kreacije. Čulnost, putenost, zavodljivost likova i atmosfera erotskog u događajima, omogućena je neilustrovanim ali indikativnim prostorima dešavanja kao što su teretana, sala za fizičko, tuševi, voajerizam kroz male prozore, a tu su i para, dim, naga tela.
Preplitanje motiva otvora poligon za istraživanje ovog drugog, čulnog aspekta u strogo konstruisanom, nametnutom ustrojstvu odnosa. Istina je da postoji nešto taktilno, zavodljivo u dinamici ova četiri lika, kao što postoji nešto egzotično u slici histeričnog, afektiranog Balkana, gde se voli ili ubija. Želela bih da istražim uzroke i posledice ovog fenomena, kao i kako se formira identitet pojedinca pod ovakvim uticajima.
U predstavi igraju Biljana Zdravković, Branislav Ljubičić, Vanja Kovačević I Hadži Nemanja Jovanović. Koreograf je Igor Koruga, kostimografkinja Maja Mirković a muziku potpisuje Luka Mejdžer.
Planirana premijer je 5. novembra 2020. Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Užice uz poštovanje svih epidemioloških mera i preporuka.
