Danas je ispred Užičke gimnazije otkriven spomenik posvećen srednjoškolcima i studentima, golobradim mladićima, njih oko 1 300, koji su krajem avgusta 1914. godine pozvani u Skoplje na odsluženje vojnog roka, a nakon dva meseca nepotpune obuke, sredinom novembra, po naređenju Vrhovne komande, dobivši čin kaplara, hitno upućeni na front.
Šest četa Skopskog đačkog bataljona, kasnije poznatog kao bataljon 1 300 kaplara, ispraćeno je sa cvećem i suzama. Devojke su delile poljupce, koji će mnogima biti poslednji. A mladi kaplari odlučno su pevali “Što bi dike ode u vojnike, što bi škarta, osta da se karta“.
U borbi za slobodu, Srbija je žrtvovala najdragocenije. Svoju mladost. Poslednje što je imala. Zalihe svoje inteligencije stavila na žrtvenik otadžbine. Đake i studente.
Ušli su u istoriju kao legenda. Stali su pod zastavu otadžbine kada je ona to od njih tražila. Odazvali su se pozivu i rame uz rame stali sinovi seljaka, zanatlija, kao i deca ministara, oficira, profesora, sveštenika.
Jedan od 1.300 kaplara ostala je odrednica koju su do kraja života isticali i kojom su se ponosili. Sve ostalo u njihovim ispunjenim biografijama, za njih je bilo manje vredno.
“Sa osećanjem velikog poštovanja i ponosa danas smo u našem gradu otkrili spomenik koji će nas uvek podsećati na hrabrih 1 300 kaplara, kako ih istorija pamti, najmlađih učesnika Velikog rata. U slavnom bataljonu bilo je i 17 Užičana – od kojih su neki preživeli golgotu, kao što su akademik Miladin Pećinar, inženjer Milan Janjušević, učitelj Miodrag Vergović”, naveo je gradonačelnik Užica Tihomir Petković prilikom otkrivanja spomenika i dodao:
“Oni su bili ti koji su podigli moral umornim srpskim ratnicima i doneli prevagu u korist svog naroda u odsudnoj Kolubarskoj bici. Kada su se prebrojali na Krfu posle Kolubare i albanske golgote bilo ih je manje od polovine u sastavu đačkog bataljona.
Njihova sudbina je samo još jedna potvrda strašne drame naroda koji je žrtvovao svoje sinove za slobodu otadžbine. Ta deca, ti mladi ljudi sledili su osećaj dužnosti, solidarnosti, požrtvovanja, verujući iskreno da život nema smisla bez slobode.”
Spomenik je urađen zahvaljujući Društvu srpskih domaćina koje se zalaže za obnovu nacionalnih, ekonomskih, kulturnih vrednosti, kao i negovanje kulta srpskog domaćina, rada i stvaralaštva, poštenja, čestitosti i skromnosti. Nakon ceremonije otkrivanja spomenik su osveštali sveštenici Crkve Užičke.
