Михајловић: Локална иницијатива за будуће пројекте
06/11/2019

Михајловић: Локална иницијатива за будуће пројекте

Приликом недавне посете премијера Руске Федерације Дмитрија Медведева Србији, потписано је 11 нових споразума. Један од најзначајнијих за становнике Западне Србије је споразум о наставку модернизације пруге Београд – Бар, од Ваљева до границе са Црном Гором. Шта то конкретно значи? Када ће радови почети, колико ће трајати и до када ће бити завршени?

Барска пруга је, уз железнички Коридор 10, најважнији железнички правац који Србију повезује са регионом. Са „Руским железницама“ реконструисали смо већ 77,6 километара ове пруге од Ресника до Ваљева. Циљ је да цела барска пруга буде модернизована и да возови овом пругом поново иду око 100 километара на час и то ћемо такође радити заједно са Руским железницама.

План је да до средине идуће године буде завршена израда пројектно-техничке документације, како би било могуће да радови почну крајем 2020. или почетком 2021. године. Рокови и вредност радова знаће се кад се уради комплетна документација, а прве процене су да ће вредност инвестиције бити око 450 милиона евра.

Отварање деонице аутопута од Обреновца до Љига убрзало је проток саобраћаја ка Западној Србији. Како напредују радови на деоници од Сурчина до Обреновца, јер се већина возача жали на гужве до Обреновца, као и на гужве на наплатној рампи у Прељини?
Изградња и пуштање ауто-пута “Милош Велики” у многоме је променило слику о овом делу Србије. Пре свега, ауто-пут значи виши ниво безбедности у односу на Ибарску магистралу. То је оно што се најчешће заборавља кад се говори само о гужвама на уласку у ауто-пут, у Обреновцу, да је то важан разлог зашто се људи опредељују за ауто-пут уместо за Ибарску магистралу. Проблем гужви на улазу у Обреновцу биће решен пуштањем у саобраћаја деонице Сурчин-Обреновац, 19. децембра. Поред тога, идуће године почеће изградња још једне деонице “Милоша Великог”, деонице Нови Београд-Сурчин, што значи да ће до краја 2021. године Београд бити директно повезан са овим ауто-путем.

Како напредују радови на изградњи деонице аутопута Прељина – Пожега? Најављено је да ће радови, који су почели у мају, бити завршени за 2,5 године.

Деоница Прељина-Пожега је важна не само као део ауто-пута ка Црној Гори, већ и због повезивања овог ауто-пута са краком ауто-пута Београд Сарајево, који ће се градити од Пожеге до Котромана, односно до границе са Босном и Херцеговином. Изградња ауто-пута Прељина-Пожега започета је радовима на тунелима, као најзахтевнијим објектима на читавој траси, за које је потребно највише времена. Иначе, реч је о врло захтевној деоници на којој скоро једну трећину трасе чине тунели и мостови. Радови се за сада одвијају према уговореној динамици и очекујемо да буду завршени у уговореном року.

Докле се стигло са припремом документације, експропријацијом земљишта и осталим пословима за изградњу две деонице аутопута од Пожеге, ка граници са Црном Гором и са Босном и Херцеговином?

За деоницу Пожега-Бољаре израђена је и усвојена Претходна студија оправданости са генералним пројектома, а такође се ради и планска документација. За ову деоницу потписан је меморандум са кинеском компанијом ЦЦЦЦ који, између осталог, предвиђа израду пројектно-техничке документације о трошку кинеског партнера. Када ова документа буду завршена и усвојена, биће могуће да почне експропријација. Прелиминарна вредност радова на овој деоници је најмање 1,5 милијарди евра, због чега ће се разматрати модел финансирања за ову деоницу, између осталог и могућност финансирања кроз јавно-приватно партнерство.

За деоницу Пожега-Котроман такође постоји Претходна студија оправданости са генералним пројектом и ради се планска документација. Израда студије оправданости са идејним пројектом за ову деоницу је део комерцијалног уговора са компанијом Ташјапи, која је већ почела радове на другој деоници ауто-пута Београд-Сарајево, Сремска Рача-Кузмин. Кад ова документација буде усвојена, биће могуће да почне експропријација. Прве процене су да ће изградња ове деонице, дужине око 60 километара, коштати око 830 милиона евра.

Град Ужице, недавно је пренео права управљања над Аеродромом “Поникве” на републику. Шта су планови државе када је у питању овај аеродром? Када можемо очекивати прве комерцијалне летове?

Град Ужице је на седници Скупштине Града у септембру донео одлуку о преносу оснивачких права ЈП Аеродрома Поникве и земљишта на Републику Србију збор неоправдано високих трошкова у односу на обим саобраћаја, које аеродром има и у оперативном раду, али и када су у питању капитална улагања.

Република Србија ће преузети на себе ове трошкове и обезбедити дозволу оператера аеродрома. То је важно због стратешког значаја који аеродром Поникве има за развој мреже аеродрома у Србији, као алтернативни аеродром, посебно аеродрому Морава код Краљева, али и као аеродром који ће служити будућим потребама Златиборског округа.
Следећи корак у овом процесу је доношење закључка Владе и потписивање уговора. Иако би и сада било могуће да се обављају летови под комерцијалним условима, да би аеродром постао озбиљно комерцијално атрактиван неопходна су озбиљна улагања и још много радова.

Процене су да ће бити потребно за инвестиције око 20 милиона евра, а тачан износ ће се знати по завршетку нове планске и техничке документације.

Ако ускоро почну комерцијални летови, на који начин ће путници, туристи долазити до одређених дестинација, будући да је до аеродрома веома лоша путна инфраструктура?

Тачно је да не постоје адекватне везе у опслужном подручју аеродрома тј. од аеродрома до већих насељених и туристичких места, тако је путна инфраструктура око аеродрома нешто у шта ће такође морати да се улаже, упоредо са развојем самог аеродрома. Планирано је да се са изградњом аеродрома развијају и друмске саобраћајнице на правцима ка Ужицу, Златибору и Тари, и везе преко Мокре Горе ка БиХ.

У току су радови на магистралном путу од Пожеге до Ужица и од Ужица ка Златибору, због који се стварају огромне гужве. Када ће радови бити завршени?

Претпостављам да говоримо о рехабилитацијама које су у току, на две деонице, Паковраће-Ужице и Кнежевићи-Бела Земља-Ужице, а реч је о пројектима које воде “Путеви Србије”. Према информацијама којима располажемо, радови не могу бити завршени ове године, имајући у виду да иде и зимска сезона, него тек у новој грађевинској сезони.

Један од великих проблема у Ужицу су гужве у саобраћају, због тога што и део магистралног саобраћаја пролази кроз град. Има ли изгледа да се коначно гради обилазница око Ужица, о којој се деценијама говори?

Често обилазим округе у Србији и све иницијативе које локалне самоуправе дају се обавезно размотре, заједно са Путевима Србије, посебно кад постоји већ урађено нешто од пројектно-техничке документације или план да се она ради. У Ужицу, то је на пример случај са пројектом изградње тунела испод Кадињаче, о којем смо разговарали на састанку са градовима и општинама из Златиборског округа.

Када је путна инфраструктура у питању, један од значајних пројеката о коме се такође деценијама говори је и тунел испод Кадињаче. Има ли шансе да се и тај пројекат коначно реализује?

За тунел испод Кадињаче већ се ради пројектно-техничка документација. Планска документација је завршена и планови су усвојени. Пројектант је израдио студију оправданости и идејни пројекат, а за даље разговоре о реализацији овог пројекта потребно је да ови документи буду усвојени на Републичкој ревизионој комисији. Овај пројекат је важан због повезивања већих места у западној Србији, од Малог Зворника, преко Љубовије, Бајине Баште, до Ужица, као и за повезивање регионалних путева са мрежом ауто-путева и у наредном периоду то ће бити један од пројеката на којем ћемо радити у Златиборском округу.

Влада Србије је преко вашег министарства помогла Ужицу у изградњи Фабрике воде на Церовића брду. Приликом једне од посета Ужицу, рекли сте да у буџету има средстава и за замену дотрајалих, азбестних цеви. Да ли сте добили такве захтеве од руководства града?

Изградња фабрике воде у Ужицу је био један од најважнијих пројеката које смо као Министарство преузели да водимо, после загађења језера Врутци. Тај проблем је решен, постројење је реконструисано и пуштено у рад, а упознати смо такође и са захтевом локалне самоуправе у вези са заменом азбестних цеви. Тај пројекат тренутно је код Канцеларије за управљање јавним улагањима која треба да закључи уговор са Европском инвестиционом банком за финансирање пројеката у области комуналне инфраструктуре. У склопу реализације овог програма, радиће се приоритетни пројекти у области комуналне инфраструктуре, а почетак реализације очекује се у првој половини 2020.

Који су то пројекти које ће у наредном период подржати Ваше министарство у Ужицу и овом делу Србије?

Влада Србије наставиће да улаже у инфраструктуру у Ужицу и Златиборском округу, како у путну инфраструктуру, тако и у железничку али и у друге видове саобраћаја. Нови пројекти су на неки начин наставак улагања из претходног периода, имајући у виду да је у претходне четири године уложено око 3,5 милијарде динара у одржавање путева у целом округу. Од великих пројеката, очекује нас наставак изградње ауто-пута Милош Велики, деонице од Прељине до Пожеге, као и изградња крака ауто-пута Београд-Сарајево. На железници, припремамо се за наставак модернизације барске пруге. Поред тога, постоје и бројни други пројекти који су важни за грађане, које реализујемо заједно са локалним самоуправама, посебно кад је реч о путној инфраструктури. Важно је, наравно, да локалне самоуправе ураде свој део посла, у припреми документације, у давању предлога и иницијатива, а држава је увек ту да помогне да се развија инфраструктура која је важна за повезивање Србије и за бољи живот грађана.

Извор: infoera.rs