Изложба Paul Celan у Градском културном центру
14/09/2021

Изложба Paul Celan у Градском културном центру

У сарадњи са Аустријским културним форумом из Београда, Градски културни центар организује изложбу ‘’Paul Celan: Међу речима’’ посвећену песнику Paulu Celanu, изузетној личности која повезује неколико европских култура и језика.
Отварање изложбе је у четвртак 16. септембра од 13 часова у холу Градског културног центра. Заинтересовани суграђани изложбу ће моћи да погледају у наредне две седмице.

Paul Celan (23.11.1920 – 20.04.1970) рођен је у граду Черновци у тадашњој Румунији, а садашњој Украјини и то као Paul Ančel, у јеврејској породици која је говорила немачки као матерњи језик. Већ као младић бавио се лириком, а један од његових најснажнијих утицаја био је Рајнер Марија Рилке. Морао је прекинути студије романистике 1941. године, када је послат на присилан рад у нацистичке логоре. Депортовани су и његови родитељи који су тада и преминули. 1945. године преселио се у Букурешт где је радио као лектор и преводилац са руског језика.
Paul Celan је 1947. године емигрирао у Беч у коме се прикључио бечкој уметничкој сцени надреалистичких сликара и књижевника (‘’Група 47’’), у коме је саставио своју прву збирку песама ‘’Песак из урни’’ и где је 1948. упознао младу Ingeborg Bahman, чувену аустријску књижевницу.


Из сусрета двоје значајних песника немачког језика настала је кратка и искрена љубавна веза која је прерасла у дуго, али често и мучно пријатељство. Оно је сачувано у Celanovim дневницима и преписци Celana i Bahman, која је постхумно и објављена под називом ‘‘’Herzzeit’’ (Време срца). Позната је и Celanova поема ‘’Corona’’ која би могла да се преведе као венац, алузија на прижељкивано венчање двоје песника које се никада није десило.
Екранизација њихове преписке је можда баш због своје једноставности тако јака. Двоје младих глумаца, Aња Плашг и Laurens Rup, сусрећу се у тонском студију ради читања писама Celana i Bahman. Писма садрже осећања која драматично варирају – од заноса, блискости, усхићености, до страха од губитка, уплашености и отуђености. Она преовладавају глумцима, али их забављају – они се свађају, праве паузе за цигарете, разговарају о тетоважама и музици. Нивои прошлости и садашњости, љубави, документовања и инсценације, књижевности и филма се претапају.