У суботу 7. августа у 19 часова у галерији Рефлектор биће отворене две изложбе „Домаћи зид“ Саше Татић и поп-уп изложба „Психолошка слика кретања“ Саре Николић.
Домаћи зид
Издвојен као јединствена целина, зид може бити огледало сцене, статуса и/или визије представљене јавности. Узимајући као пример препознатљиву појаву зида са балканског подручја, суочавамо се са површином од наранџасте опеке, сирове у свом облику. Овде архитектонски елемент у средњој фази продукције стоички подноси проток времена и држи огромност могућих завршетака. Како изложити, директно преиспитати и отворити тумачења овог изгледа? Само претварањем изложбеног простора у амбијент који нуди индивидуално искуство.
Уношење вањског изгледа у унутрашњи простор кроз интервенцију уклањања слојева жбуке до цигле, директно приказује удомаћено стање зида. Симулација персонално познатог окружења, којег обликују приватни услови породичне куће, отвара се за тумачење потенцијалне реконструкције или деконструкције. Интимно и лично, нова ‘сирова’ фаза зида за уметницу има специфичан однос према дому, те стога простор који представља привремени дом њене уметности претвара се у најпитомију верзију, комбинован са условима куће у којој је одрасла.
Изложба у својој целини нуди освежене перцепције темељних вредности и њихових регенеративних и/или трансформацијских способности путем вештачког узроковања устаљене архитектонске појаве.
Саша Татић (рођена 1991. у Бањој Луци, Босна и Херцеговина) живи и ради у Берлину. У свом раду бави се темом традиционално оријентисане свести о материјалним и нематеријалним вредностима, припадности, пореклу и наслеђу, с намером не да универзализује, него да потакне интерпретације које воде општем разумевању кроз истовремено побуђивање критичке свести. Дипломирала је на Академији уметности Универзитета у Бањој Луци (БИХ) 2014. године и Магистрирала Умјетност у јавном простору и нове уметничке стратегије на Баухаус Универзитету као стипендиста ДААД-а 2017. Саша Татић добитница је награда, признања и стипендија у пољу визуелних уметности. Активно излаже на бројним регионалним и међународним изложбама, као и фестивалима. Једна је од оснивача “Fully Funded
Residencies”, уметничког удружења за истраживање и размену знања с фокусом на прикупљање, архивирање и дељење тендера за потпуно финанциране резиденције, награде, грантове и фондове за мобилност.
Психолошка слика кретања
Изложбену целину чини опус од неколико скулптура коња постављених у различитим положајима, изведених техником ковања и заваривања лима. Коњ, који у посматрачком искуству фигурира као симбол снаге и брзине, постаје механизам прожимања и преласка статичних у покретна стања. Задржавајући препознатљиву фигуралну тенденцију, уметница покушава експресију сажети у артикулацију која се уочава у третману површина где материјал добија доминантну улогу. Материјал пролази најразличитије фазе трансформације и пружа велики отпор у свом обликовању, али на крају пристаје да буде преобликован.
Психолошка слика кретања постаје предмет истраживања скулпторског рада и простор који настаје између промена позиције тела из тачке А у тачку Б постаје важнији од слика које су нам искуствено лако препознатљиве.
Сара Николић (рођена 1988. у Мајданпеку). Дипломирала 2012. године на Факултету примењених уметности у Београду, одсек примењено вајарство у класи проф. Драгољуба Димитријевића. Добитница је награде „Златно длето“ за скулптуру на Пролећној изложби у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“ у Београду 2016. године. Дела изведена у простору: споменик Партријарху Српском господину Павлу у порти Саборне цркве у Требињу, Вуку Стефановићу Караџићу на Филолошком факултету у Бањој Луци и биста Михајла Пупина на Академији наука и умјетности Републике Српске. Излагала на четири самосталне и бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Живи и ради у Београду.
