"Алегорија сећања" Вељка Ваљаревића у Галерији Рефлектор
01/11/2021

“Алегорија сећања” Вељка Ваљаревића у Галерији Рефлектор

У Галерији Рефлектор биће одржана последња изложба у овој сезони “Алегорија сећања” Вељка Ваљаревића у петак 5. новембра у 19 часова и трајаће до 20. новембра. Реч је о нашем суграђанину Вељку Ваљаревићу који је постигао запажене успехе како у земљи тако и у иностранству и први пут се представља самостално ужичкој публици. У складу са епидемиолошким мерама маске су обавезне уз мере предострожности.
„Као стара тајна ја почех да живим,…“

Игра се човек у зеленим понорима. Обраста у траве, носе га ноћ и вода и дух бића утканог у снолики  простор…Све плеше у тами која непрекидно живи и траје, тами која крије у води неки непознати лик света…

Човек је у моћи трава тек слућено биће, опкољено аветима и призрацима тишине у којој лица или дуси измичу набујалим токовима зеленила и њиховим неумољивим сплетовима а онда израњају из њих окупани чудом…

„Тишина се дигла да спокојством лечи…“

Одшкринути врата зеленог света који ће нас све одвести у ту светлост , кроз отвор који плута у њему, то ја задатак сликара. Он стрпљиво пребраја зраке на латицама ретког цвета и мудро слуша месец што искри у несигурној тами.

„Ноћ на пољу лежи, мир се по њој креће“

Сликарeвo око је спокојно, навикло је да потања у стварност у тренутку мучнине и бола , да тражи оно што се ретко виђа, да опстаје у самоћи и мери границе светова, да води биће у пределе снова. Тамо где испред нас израња лик мистичне madame, попут лица са древних фресака, побелело од цветања времена на њима или где детињство искри у заумном плесу фантастичних створења.

Валови зелених мистерија, ониричка ткања лелујавих потеза.

„Унети израз у линије, боје,

Расточит самрт и спојити узе

Живота с душом.“

Занос је линијом, бојом, површином, кретањем  ликовних гласова убедити свет да лепота и вечност, истина и живот једни поред других неуморно  корачају према тим вратима у центру слике иза којих као плод маште цвета нова слутња.

Слутња тиха и нежна као смрт која грли бела тела, „биље и ваздух“ …

Сликар не зна за немоћ док се игра са светлошћу , „измирен са тајнама далеким“ распреда је и растаче у треперењу зеленог пигмента „у тишини у долини заборава“. Древни су гласови који га заводе, живе одувек у људском бићу, срасли са њим, влатима траве, шумом, месецом… Ту су када човек у живот долази, ту су и када из њега одлази…

Вељко Ваљаревић изнад свега стрпљиво верује сновиђењима, зна да су она иза и испред духа сваког времена, да их увек прати генеза тајни о настанку и развоју бића коју он бојом и линијом умива у слици загледан у  ведрину стварања. Процес је за њега препуштање уздаху ноћи и силини зеленог трага, „погледу који прича, теши, разговара, појима и воли и гледа дубоко“, руци која тражи мир, листу који „шапуће утеху“. Тактилност којом ослушкује пиктуралност зеленог искона изједначена је у његовом раду  искреним доживљајем живота природе као јединог избављења и искупљења за човека. У том фризу зеленог треперења стварност се претвара у сенку неког света која стоји пред нама као упозорење и путоказ истовремено. Простор у који сликар спушта свој ход само је први план универзума у коме смо сви сплетени у мрежама искушења и у којима је стално једино преиспитивање наше вере у смисао постојања.

„Сад не познајем израз божјег света,

Где дух лагано, нечујно опада

Као лепота, прах лептира, цвеће;“

Светлост и боја, творци су  атмосфере у сликама Вељка Ваљаревића на начин који није уобичајен, исхитрен и заснован искључиво на заносу и тренутку, јер овакав сликар увек изнова „налази себе у плодном крају старога незнања.“ Он ослушкује цртеж и његове путање кроз слику, свестан његове моћи и незаобилазности у процесу градње ткива слике. Пажљиво посматрање ситуација које  у слици отварају процес игре, способност да учествује јасно и концентрисано у том процесу сликара изводе увек изнова на путеве надахнутог загледања у свет. Свет у коме јесмо овде и сада и у онај који је дубоко скривен у нама самима. Понекад је сликар на граници и на том осетљивом положају изложен је многим искушењима и слутњама. А једна од главних слутњи односи се на савремени живот у простору у коме бујање агресије достиже границе подношљивости, природа нас опомиње, снови нас опомињу , слика нам шаље утеху. Слика нас учи увек изнова да је игра главни пут ка језгру живота.

„Да осећам себе у погледу трава

И ноћи, и вода; и да слушам биће

Ко једина песма, једино откриће;

Да осећам себе у погледу трава“

Моћ тачке оличене у лику месеца и сунца једнака је моћи сликаревог трага у мрљи и линији која описује свет сна и свет јаве надахнуто и загледано, нежно и зачуђено. Слике су ода оку које спремно вреба све тајне живота.

Јелена Шалинић Терзић

Напомена: у тексту су коришћени стихови из поезије Владислава Петковића Диса.

Вељко Ваљаревић рођен је 15.септембра 1991.године у Ужицу, где је завршио средњу Уметничку школу. По завршетку средње школе, уписује Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу (ФИЛУМ), где проводи пет година, у класи мр Жељка Ђуровића и др Јелене Шалинић Терзић. На трећој години академије посећује Медицински факултет, где се посвећује истраживању анатомије људског тела. Медицински факултет посећује две године. Дипломирао је 2014. године у редовном року. Исте године уписује мастер академске студије на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, под менторством мр Жељка Ђуровића и коменторством Јелене Шалинић Терзић. Током мастер студија бави се егзистенцијалним питањем човека, где велики значај пружа филозофији 20. века. Године 2015. завршава мастер студије и одлучује да се пресели у Београд, где формира свој први атеље и у потпуности се посвећује истраживању цртежа и слике. Своју прву самосталну изложбу у Београду приређује 2017. године под именом ,,Je suis Paul Delevaux“, у Кући краља Петра. Излагао је на преко тридесет групних изложби и реализовао десет самосталних изложби. Заступљен је у неколико књига и есеја о цртежу. Радови се налазе у приватним и државним колекцијама – један је од најмлађих сликара заступљених у сталној поставци Модерне галерије Ваљево. Тренутно је на докторским студијама на Факултету примењених уметности.