Na Velikoj sceni užičkog Narodnog pozorišta sinoć je podignuta zavesa 23. Jugoslovenskog pozorišnog festivala – Bez prevoda. I ove godine će u osam festivalskih dana biti odigrano sedam takmičarskih predstava iz Srbije, Crne Gore i Hravtske kao i osma, predstava Narodnog pozorišta u Gračanici, u čast nagrađenih.
Festival koji tradicionalno okuplja najeminentnije teatrologe i pozorišne stvaraoce otvorila je naša poznata književnica i rediteljka Vida Ognjenović:
“Počinje dvadeset treći pozorišni Festival bez prevoda, svetkovina teatarske smelosti, slobodnog zamaha igre i vrhunskih dometa. Ovde se upravo stvara osmodnevna Užička pozorišna republika. Jeste li primetili kako je grad zadobio neki mistični sjaj, to je od svetlosti pozornice. I od večeras će ova sala biti epicentar vulkanskih aplauza, a iza ove zavese već sve trepti od glumačke treme i žestokog zaleta da se što brže obori rampa između scene i gledališta. Da, ovo je festival bez prevoda, jer je pozorišni čin sam po sebi prevod, u kojem se životne činjenice prevode na jezik umetnosti, kojeg posvećen gledalac prihvata kao saučesnik u tvorbi teatarske celine. I u tom krugu sadejstva pulsira život predstave. Skeptici kažu da pozorište ne menja svet. Menjati svet je revolucionarna fraza. Možda teatar ne menja svet kao što ga menjaju izlazak i zalazak sunca, ali menja čovekov svetonazor koji te promene prepoznaje i tumači. Proverite to nakon gledanja ovih osam dobrih predstava. Svet će u domenu našeg shvatanja u mnogome ostati isti, ali ćemo mi na neke stvari gledati znatno drugačije.”
“Pravo pozorište je pre svega permanentna borba protiv ravnodušnosti koja je njegov smrtni neprijatelj. U ovom gradu je ta borba započeta pre više od veka i po, predstavom u Kaljevića kući, a po rečima tadašnjeg izveštača: „beše cvet našeg građanstva s najvećom ljubavlju na ovom predstavljeniju“. Na tom zavereničkom dosluhu između publike i scene, stvoren je ovaj festival, usijanom hrabrošću osnivača i selektora i oni ga već dvadeset tri godine provode bez uzmaka kroz mnoge nevolje, sumnje i prepreke. Brane ga i hrane smelim idejama, svojom nepokolebljivošću i nama dragocenim, pozorišnim ludilom. Ti srčani i istrajni pozorišnici za svoju bezobalnu posvećenost i tvoračku energiju zaslužuju ozbiljnu podršku i hvalu. Ovaj festival će uskoro proslaviti četvrt veka. Time će poreći svaku skepsu i užegli malograđanski strah od remećenja mlakog mira i jalove poslušnosti, kao što sve to svojim delom, majstorski poriče veliki pesnik, dramski pisac i prozaista Ljubomir Simović, inače stameni potporni stub ovog festivala. Neka se zato festivalska zavesa večeras s ponosom podigne u njegovu čast.“
Prva predstava na Festivalu je bila „Korešpodencija“ Zvezdara teatra. U komadu po tekstu Borislava Pekića, u režiji Gorčina Stojanovića i dramatizaciji Borislava Mihajlovića Mihiza publici su se predstavili Branislav Lečić, Anica Dobra, Slavko Štimac, Joakim Tasić, Jelena Stupljanin i Branko Vidaković.
Selektor festivala, pozorišni kritičar Bojan Munjin je pored “Korešpodencije”, odabrao i predstave “Kad bi Sombor bio Holivud”, autorsko ostvarenje Kokana Mladenovića u izvođenju somborskog Narodnog pozorišta, “Ožalošćena porodica”, u režiji Jagoša Markovića – Narodno pozorište Beograd, “Zašto je poludeo gospodin R?” Boba Jelčića – Jugoslovensko dramsko pozorište, “Kroćenje goropadnice” Ivana Plazibata – Hrvatsko narodno kazalište iz Splita, “Pet života pretužnog Milutina” Aleksandre Milavić Dejvis – Atelje 212 i “Krvave svadbe” Igora Vuka Torbice u koprodukciji Grad teatar Budva i SNP iz Novog Sada, koje nastupaju u takmičarskom delu za nagrade Ardalion.
