За 656 ђака првака у Ужицу од Града школски прибор и по 5 хиљада динара

Услед актуелне епидемиолошке ситуације свечаности поводом пријема ђака првака у свим ужичким основним школама организоване су данас, а на територији Града Ужица у школске клупе први пут је село њих 656. Град им је обезбедио поклоне, а представници градског руководства пожелели срећан почетак школовања.

Градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић пожелела је срећан почетак нове школске године свим ученицима, а обратила се и првацима у ОШ “Душан Јерковић”.

“Данас сте сви сигурно веома узбуђени баш као и ја, јер имам ту част и задовољство да вас поздравим испред вашег града Ужица, да вам пожелим срећан почетак школавања и једног новог раздобља у вашем животу. Неће ми родитељи и ваши учитељи замерити ако вам кажем да се на првом месту пуно дружите и кроз игру учите прва слова и бројеве јер знајте да управо у школи стичете прве пријетеље и другаре. Ја ћу вам пожелети да израстете у добре и поштене људе и да будете понос свих нас. Важно је да чувате себе и вашу околину, да помажете једни другима али и да велике успехе, којих ће кроз школовање сигурно бити, делите са вашим другарима, учитељима и родитељима. Ђаци прваци, добро дошли у школско доба у школске клупе и учионице и нека вам сваки дан школовања буде леп и посебан као овај данас.”

Градоначелница је саопштила и да ће ове године поред школског прибора, који је Град већ обезбедио за све ученике првог разреда, они добити и по пет хиљада динара.

Прва Основна школа Краља Петра другог и ове године уписала је највише ученика. Срећан и успешан почетак школске године пожелео им је Драгољуб Стојадиновић заменик градоначелнице Ужица.

“Поштовани професори, учитељи, директори, родитељи драги наши ђаци прваци данас почињете једно ново поглавље у вашем животу. Верујте ми да је школовање најлепши период вашег одрастања. Данас су многи од вас уплашени неки су нестрпљиви да седну у клупе, али верујем да сте сви срећни. Школовање је период у коме стичете нова знања, а запамтите знање је најјаче и најважније оружје. Желим вам много среће, много успеха, много лепих оцена. Када научите прва слова запишите ваше снове и жеље и тежите ка томе да их остварите. У име градског руководства у своје лично име желим вам срећан почетак ђачког доба.”

У издвојеним одељењима ОШ “Алекса Дејовић” у Севојну 24 првака и њихове родитеље поздравио је Ратко Трмчић члан Градског већа за друштвене делатности:

“Ово је и за децу и за родитеље догађај који се памти. У име Града желим им што безбрижније школске дане са доста дружења и много петица. Драго ми је да сви ђаци од првог до осмог разреда редовно крећу у школу као што је то било и пре короне, надамо се да ће сви бити бити дисциплиновани и да ћемо на прави начин искористити ову могућност. Позивам просветне раднике да се вакцинишу јер је то безбедно и за све нас, за ученике и уопште за здравље”.

У ОШ ” Нада Матић” ђаке прваке поздравио је члан Градског већа Иван Станисавњевић.

“Велика ствар како за родитеље тако и за децу, сигуран сам да ћете заједно успети све да превазиђете. Наша дечица су наше богатство и сигуран сам да ће у школовању које им предстоји обликовати себе и уживати и да ће на крају свог школовања, када за то дође време понети само лепе успомени. Честитам вам полазак у школу, здрави и срећни били.”

Осим ђака првака данас су обављене и прозивке предшколаца, а градоначелница Ужица др Јелена раковић Радивојевић поздравила је полазнике Предшколске установе Коцкица са којом Град има одличну сарадњу.

“Колико нам је важно да деца предшколског узраста имају своја места у вртићима говори и податак да је град на последњој седници Скупштине донео одлуку о увећању субвенционисаног дела са 50 на 70 одсто. Тиме се стичу услови и за проширење капацитета Предшколске установе Коцкица што ће значајно утицати и на листу чекања деце за пријем у Предшколску установу Ужице.”

Градоначелница је свим предшколцима, њиховим родитељима и васпитачима пожелела пуно лепих тренутака у наредном периоду са жељом да потпуно спремни, следеће године буду, поносни ђаци прваци.

Потписани уговори о донацији пластеника у оквиру заједничког програма града Ужица и Фондације Ана и Владе Дивац

У свечаној сали градске куће данас је у присуству Ане Кошел директорке Фондације Ана и Владе Дивац и градоначелнице Ужица др Јелене Раковић Радивојевић уприличено потписивање уговора са 20 пољопривредних призвођача, добитника донације у оквиру програма ” Дивац пољопривредни фондови у граду Ужицу”.

Данас потписани уговори са пољопривредним произвођачима резултат су заједничког пројекта Града Ужица и Фондације Ана и Владе Дивац, вредног 3,7 милиона динара за развој пластеничке производње. По речима градоначелнице Ужица др Јелене Раковић Радивојевић ово је још један у низу пројеката које град реализује са циљем подршке ужичким пољопривредницима.

“12. априча ове године смо расписали јавни позив за бесповратна средства за развој пластеничке производње. Данас смо веома задовољни јер ће 20 пољопривредних произвођача под веома повољним условима добити пластенике. Неки од њих ће покренути нову производњу, а неки ће проширити постојећу. Град је за ове намене издвојио 2,7 милиона динара, а милион динара Фондација Дивац, док је учешће пољопревредних произвођача 30%. О значају донације говори и података да је вредност једног пластеника 210 хиљада динара, а од тога учешће корисника 44 хиљаде динара. Надамо се да ћемо и у будуће наставити овако добру сарадњу са Фондацијом Дивац, а град Ужице ће и даље улагати кроз различите пројекте и програме за унапређење инфаструктуре у селу како би наши пољопривредници тј људи који живе на селу имали што квалитетније услове за живот.”

Задовољна сарадњом у протеклих шест година је и Ана Кошел директорка Фондације Ана и Владе Дивац.

“Сарађујемо са преко 80 локалних самоуправа, али град Ужице нам је најближи партнер и то нам је показатељ да радимо добро заједно. Ово је само један пројекат који радимо заједно, такође спроводимо пројекат и за младе пољопривреднике, подржавамо пољопривредну школу у Пожеги где смо подржали 22 ученика да добију нека иновативна решења за своје пољопривредно газдинство са циљем да се та деца врате у Златиборски округ и остану у својим домаћинствима. У процесу је и опрема коју донирамо за породилиште у Ужицу, такође радимо заједнички на циљевима одрживог развоја Агенде 2030 како би свима нама било боље. Град Ужице је једина локална самоуправа која у целости примењује циљеве одрживог развоја у све своје локалне планове.”

И корисници донације изражавају задовољство и захвалност, јер ће им како истичу оваква врста подршке много значити. Весна Гајић из Карана са новим пластеником који је значајно већих димензија од оног који поседује покренуће производњу паприке, а касније и јагода. Марија Симић из Луновог Села, која је управо завршила средњу школу, има намеру да покрене производњу саксијског цвећа.

Прошле године у оквиру овог програма додељено је 26 пластеника, а њихови вланици већ у овој пласирали су на тржиште воће, поврће и цвеће.

Промоција књиге др Саше Марковића у Историјском архиву

Историјски архив Ужице и Архив Војводине организују промоцију књиге др Саше Марковића “Од присаједињења до прекрајања, Војводина у Краљевини СХС/Југославији 1918-1941”.

Промоција ће се одржати 14. септембра у 13 часова у просторијама Архива.

Од среде 1. септембра активирају се ђачки поласци

ЈП “Ужице развој” обавештава грађане, кориснике јавног градског и приградског превоза на територији Града Ужица да ће од среде 01.09.2021. године бити активирани сви ђачки поласци на линијама због почетка школске године.

Овог викенда две изложбе у Галерији Рефлектор

У суботу 11. септембра у Галерији Рефлектор биће одржане две изложбе “Незавршена кућа” Љиљане Шуњеварић и “Нови свет” Милана Антића. Изложбе почињу у 19 часова, а сви заинтересоване посетиоци моћи ће да погледају радовe до 23. септембра.
“Концепт изложбе Незавршена кућа надовезује се на моје претходно истраживање које сам реализовала под називом Варош Нова у Галерији U10 у Београду у априлу 2020. године.
На овој изложби представила сам већи број призора на којима су бележена моја путовања Ибарском магистралом од Београда до Косовске Митровице. За ово истраживање најкарактеристичнија је била слика Фабрика бетона формата 200 х 245 cm на коме је представљен типичан амбијент какав се може видети путовањем Ибарском, као и видео запис Пут Ибарском (трајање 25 min) на коме се у slowmotion техници прате амбијенти и атмосфере путовања карактеристични за просторе западне Србије, ка југу, до Косовске Митровице.
Материјали сакупљени на овим путовањима су веома обимни и моја намера је била да их развијем у више уметничких праваца којима припада концепт Незавршене куће.

“Док сам се на изложби Варош Нова доминантно концентрисала на призоре предела и на људе који посматрају пејзаже, намера ми је да изложбом Незавршена кућа представим низ артефаката карактеристичних за простор дуж реке Ибар. Они се односе на делимичне фрагменте путовања показане у раду Фабрика бетона, а доминантан материјал произилази из серија фотографија незавршених објеката – кућа који су снимани и сакупљани на путовањима.
Иако се ради о мотивима незавршених објеката, веома карактеристичних за локални амбијент моја намера је била да их у сликарству не представљам као артефакте одређеног социјалног патоса и сиромаштва, већ напротив, да инсистирам на аутентичности тих призора, њиховој узвишеној лепоти и извесној тежини коју носе у свом постојању и темпоралности.
Незавршеност се ту разуме као приказ одређених приватних и колективних егзистенцијалних околности, промена и драма које су условиле да оваква врста артефаката остаје незавршена и својим постојањем сведочи једнако о људима који су започињали и мењали своје животне путеве колико и о стању једног транзиционог друштва у коме се те недовршености појављују као битни означитељи простора у коме живимо.
Поред ове серије сликаних артефаката Незавршене куће на изложби ће бити представљена серија монохромних колажа као и Фабрика бетона која заједно са њом у форми закључног призора даје увид у атмосферу путовања и предела чији су најсигнификантнији елементи – елементи незавршености и пролазности, као код Незавршене куће.”
Љиљана Шуњеварић
Београд, септембар 2021.
Радови на изложби:
Незавршена кућа 1/12 – 12/12, 2021, уљана боја, платно, 120 х 90 цм;
Незавршена кућа _ монохромија 1/18 – 18/18, 2021, папир, графит, 29 х 21 цм;
Пут Ибарском, 2019, видео рад у трајању од 25 минута;
Фабрика бетона, 2020, уљана боја, платно, 245 х 200 цм;
Љиљана Шуњеварић (1979) је визуелна уметница из Београда рођена у Ужицу. Дипомирала је, магистрирала и докторирала Сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Активно излаже на групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству од 2000. године. Значајне самосталне изложбе: Мапа (2009, Београд), Архетип (2011, Београд, Чачак), Хомосакер (2012, Пожега), Новодевичје (2014, Шабац), Новодевичанско/remake (интервенција на јавној скулптури „Лаза Лазаревић“ у шабачкој Господар Јевремовој улици, 2015, Шабац), Призори (2015, Београд), Завршавајући Леонарда (2016, Краљево), Сеобе: Слика призора (2016, Београд; 2017, Рашка), Плаже (2018, Ковин), Варош Нова (2020, Београд), Станице (2021, Београд). Награђивана је из области цртежа. Радови су јој присутни у уметничким збиркама и колекцијама: Галерија савремене уметности у Зрењанину, Колекција града Београда, Колекција Народног музеја у Краљеву, Колекција Народног музеја у Аранђеловцу, Колекција Културног центра Пожега, Колекција Културног центра Чачак и у више приватних колекција. Запослена је на Факултету уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, у звању ванредни професор на предмету Сликање.
“У овим турбулентним времена која наизлгед изгледају потентно и инспиративно за уметничко стварање, стиче се утисак као да више нема шта да се каже. Дошли смо до момента када реаланост и дешавања око нас преузимају примат над људском маштом, самим тим и креацијом, да публици лагано, све чешће, постаје нејасно која је разлика између уметничког дела и самог живота.
У том смислу, бити уметник данас је јако тешко. Не само због лоших услова, мањка средстава за општи опстанак, недостатак свести да је уметност један од темеља сваке цивилизације, већ и због чињенице да се сада свако може назвати уметником. Од тинејџерке која у својој соби ствара ТикТок садржај до човека у пензији који напрасно схвата да је талентован, за ко зна шта. Слобода коју су нам дале нове технологије и развој размене информације, приближио је људе, али истовремено створио ђубриште идеја и конфузију мисли, које девалвирају перцепцију онога који посматра. Једноставно речено – предозирани смо разноразним садржајима.
Празнина је појам којег се сви плашимо, а можда највише уметници. Страх од белог папира није настао јуче, а данас је можда, попут свих модерних фобија, још и интензивиран, под притиском да се по сваку цену мора испунити празан простор. У том смислу, Милан Антић, чини се, улази у свесни ризик и прави искорак у свом стваралаштву, улазећи у сфере у којима се до сада није кретао. Његова жеља за експериментисањем и испитивањем граница сопствене креативности, пружа му могућност да трансформише своја размишљања у нове облике. Користећи сликарски поступак који је заснован на истраживању односа између времена, простора и форме, његово промишљање егзистира на медитативној пажњи и може се описати као тежња ка стањима контемплације путем стварања једног света заснованог на обрасцима и ритмовима преузетих из природе.”

“Дакле, он се препушта извесном уметничком екцесу, налик пустоловима који по први пут стају на непознату територију и откривају нове континенте, релативизујући границу између простора и уметничког дела, посматрача и уметничког дела, духовног и материјалног, јавног и интимног.
Милан Антић покушава да се врати на почетак, да схвати шта значи ирационално се препустити несвесним осећајима за облик и боју, започети повратак уметности која може да провоцира и без слања било какве поруке онима са јефтиним картама. Баш онако како је било и пре паметних телефона, мејла, факса и запрежних кола која су вукла сентиментална писма из рата.
Ово је на неки начин борба са самим собом да се нађе смисао у бесмислу који живимо доста дуго. Можда и предуго.”

Милан Антић (Београд, 1984), дипломирао на Факултету Ликовних уметности у Београду 2010. године, одсек сликарство. Докторирао 2018. године на истом факултету. Радови Милана Антића до сада су, у оквиру групних поставки од 2006. године, били представљени на бројним изложбама у земљи и иностранству. Учесник је више уметничких радионица и резиденцијалних боравака интернационалног карактера (Париз, Минхен, Солун, Софија, Београд). Самостално излаже од 2010. године: Уметнички простор У10 (Београд), Галерија ФЛУ (Београд), Центар за графику и визуелна истраживања (Београд), Српски културни центар у Паризу (Париз), Уметнички центар УБСМ (Београд), Галерија Хаос (Београд). Аутор је низа ликовних интервенција у јавном простору. Радови му се налазе у бројним колекцијама у земљи и иностранству. Његов рад у области визуелних уметности је више пута награђиван. Од 2011. почиње да ради на ФЛУ (Београд) у звању асистента, а од 2014. у звању доцента на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду.

Аутор текста: Јордан Цветановић

Активности ЈКП “Нискоградња” за понедељак 31. август

Припреме за асфалтирање путних праваца настављају се у Мокрој Гори, Белој Земљи и Гостиници, док ће се асфалтирање вршити у МЗ Скржути. Данас је у плану асфалтирање Коштичке улице и припрема за асфалтирање Југ Богданове улице.

Кабасти отпад

РЈ “ Градска Чистоћа” врши послове сакупљања кабастог отпада у складу са планом и програмом. Данас, 31.08. , кабасти отпад се узима у МЗ Турица и МЗ Теразије. Грађани се моле да дан или два пре одлагања кабастог отпада исти пријаве на бројеве Call Centra: 525-427 и 0800/031-030.